Neuništiva moć energije – o Saturnu i Plutonu

photo: “The Circle” © Alina
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

‘Sanja, šta se ovo dešava?!’ pitaju me ljudi… Haos, problemi, intenzivni stresovi. ‘Zar Saturn nije izašao iz Device?’, sumnjaju…

Dragi moji prijatelji, to je ono, ono o čemu sam pisala koliko već puta, još u tekstu o Godišnjem horoskopu za 2009, ali i za 2010. godinu.. to je onaj globalni kvadrat Saturna i Plutona. Nema to veze sa tim što je Saturn u Vagi, i nije sam Saturn taj koji donosi ovakve stresove (a pogotovo ne Vaga), već sudar dve energije koje tako na svakih devet godina naprave konjunkciju, opoziciju ili kvadrat. Pre 2010, Saturn i Pluton su pravili teške aspekte 2001, 1992, pa 1982/83 itd unazad… To su godine velikih promena, radikalnih. Sve što se nagomilavalo (Saturn), sve što je odlagano (Saturn) sada implodira i urušava se, a za ruševinama ostaje bezdan, beskrajna praznina Plutonovog insistiranja na besmislu. Ovo je godina ‘Delete’ opcije, pražnjenja ‘Recycle Beena’, pa probajte zato da bar Jupiterovu dobru nameru prepoznate, jer on sa druge strane ide kroz Ribe ka Uranu – daje afirmaciju novom, nepoznatom, šapuće nam da nesigurnost i avantura su u stvari vera, bodri nas da se ne bojimo, da idemo dalje iako nam se čini da su mostovi kojima treba da predjemo nestabilni i da se mogu srušiti…

Taj most je u stvari most budućnosti, i zato verujte u budućnost.  Jer, budemo li ostali zatečeni, zaledjeni od Plutonovog ledenog pogleda (pogotovo sada je takav dok je u Jarcu i dok svakodnevno pred nas iznosi sve strave i jeze čovečanstva), ako ostanemo ukočeni od tog apsurda, i umesto u budućnost dodjemo do apsurda vere i do toga da je sve besmisleno, urušićemo i naše živote. Ovo je doba krize, ali ne ekonomske, već kriza vere, jer strah je postao toliki (Saturn/Pluton) da prosto sada kao vulkan stvara potrese, i na nesrećnom Haitiju ali i svakodnevno u nama. Žrtve ljudske jesu neminovne uvek na ovakve aspekte, kao 2001. Twin Towers (New York) i početak integracije straha (Saturn) od terorizma (Pluton), 1982-83 obeležile su takodje slični dogadjaji, od učestalih akcija IRA u Londonu, rušenja aviona (što je za to vreme bila zaista tragedija koja je unosila strah od novog, savremenog, modernog, tehnološkog), i još sijaset ‘sitnijih’ nesreća kao stampedo na Moskovskom stadionu i slične, kojima je zajedničko bilo ostavljanje čovečanstva u paralisanom stanju straha od smrti. Onda smo poverovali da će nas um čovečanstva spasiti, napredna inteligencija, da ćemo smisliti ‘eliksir mladosti’ (stariji se sigurno sećaju koliko je osamdesetih bila aktuelna priča o tome) dok su još tada paralelno neki predskazivali Kraj Sveta, isto kao što to i danas čine. A Kraja nema. Jer postoji Pluton. Večna je promena, i sve je oduvek, ali kako to da jedan čovek razume?

‘Ajde da to definišem ovako: Svemir je ‘želeo’ da postoji i Pluton. Večita regeneracija, nužnost promene, i konstanta postojanja. Ali opet, kako da mi objasnimo tom Svemiru da to što je za njega Pluton – maltene kao beskonačna praznina Crne Rupe,nije nama lako pojmivo, kako da mu dočaramo da se mi Plutona neminovno plašimo, jer se on na našoj pozornici prikazuje kao Smrt, Stradanje, Jeza, Kriza, Uništavanje, Pustoš… Kako on to misli da mi razumemo da ipak postoji neki logični svemirski koncept i u tim masovnim apokalipsama koje se sve češće dešavaju, ili je ‘logika’ jedinica mere za Istinu koja važi još samo na planeti Zemlji i nigde drugde? Zbog toga, dok nas je na Zemlji ovakvih kakvi smo – mi ćemo se normalno, bojati Plutona, i njegovu snagu nazivati samo demonskom.

Ne znamo odakle smo došli, ne znamo šta se stvarno dešava nakon trenutka smrti, nemamo sećanje na taj devetomesečni boravak u utrobi, i ta tajna, taj fenomen ‘čovek’ upravo nam daje tu nadljudsku snagu da istražujemo za svojim korenima, kako u kosmosu tako i pod zemljom, tražimo ostatke sebe samih, jer u svakome od nas – ali baš svakome, postoji taj delić koji je neljudski, nezemaljski, i koji vrtložno,i spiralno ili poput strela nekada tek prostruji u nama, da bismo ga nazvali ‘energijom’, baš kao i mnogo toga drugog, iako je posve drugačiji…  Recimo, verujem da ste svi gledali ‘E.T’-ja… ima jedna meni vrlo draga scena u tom filmu, kada ET prilazi prozoru, upire prst u nebo i tužnog lica sa vidljivom nostalgijom kaže “Ho..oo..me…” Svi mi imamo jednog E.T-ja u sebi. Jednog vanzemaljca koji zemlji ne pripada, i koji nešto drugo naslućuje kao dom, a to drugo niti ima ime, niti znamo gde se nalazi van nas, niti može da se nacrta… a ni energija višenije dovoljna reč.

Verujem da će doći taj dan kada će se i Smrt dokučiti, a verujem i objasniti, ma sigurna sam u to, pa će čovek znati svoju atomsku strukturu, moć razgradnje i da je u stvari naše celo biće pre svega Energija, a ne Voda (Mesec) kao što sada znamo i učimo da je… Do tada, mi tu svoju prirodu samo naslućujemo u merama beskonačnog i kosmičkog. Tada, u toj nekoj dalekoj budućnosti, Pluton će biti isto što i danas Jupiter, jedno novo saznanje čovečanstva, a do tada, probajmo da verujemo. Da verujemo u večnost, jer apsurdno jeste, ali baš Pluton je večnost, neuništivost, i konstantna promena koja se zasniva na onom poznatom ciklusu razgradnje i stvaranja, rušenja i gradjenja. Uči nas Pluton tome, sprema za to novo doba naše dece, koja će ga verovatno bolje razumeti nego mi. A mi ga već bolje razumemo nego naši roditelji. Svako dete, kada je baš malo, tek što prohoda neodoljivo ima potrebu da ruši. Da povuče sve sa stola, da sruši ono što je nekakva materijalna stvarnost. Možda to jeste na jeziku razvojne psihologije ‘upoznavanje sa svetom oko sebe i egocentrično skretanje pažnje’, ali ko kaže da mi uopšte znamo šta je bilo šta u nama kada su sva naša saznanja ograničena uvek onim u šta smo sposobni da verujemo. Izmene u naučnim teorijama i definicijama su usledile samo pomeranjem granica vere, a ne zato što se nije učilo iz dobrih knjiga. Ne. Samo smo vekovima sticali veću veru da možemo… sećate se one fotografije iz teksta o Godišnjem horoskopu za 2010. ‘Let balonom’? Nismo ranije verovali da se to može, vera pomera granice i ubija strah.. samo vera širi granice spoznajnog i mogućeg.

Zato živite Plutona, on je već naša budućnost, on je već naša svest o večnosti, naša vera, jer je on ono što ćemo jednoga dana biti. Možda samo energija, bez materije, bez Saturnovih kostiju i mišića, i već nas pomisao na to sablažnjava jer sa sadašnjim spoznajama takvu sliku jedino možemo vezati za smrt i nepostojanje, ali šta mi znamo o tome, a da ne znamo dovoljno opominje nas baš Pluton koji kaže – nepostojanje nije moguće, samo postojanje je večno, kao i kretanje koje je nezaustavljivo. I šta ako je ta Energija zapravo naša prava suština, dok na Saturnove granice materijalizovane kožom i kostima sputavaju?

I sada vam već možda postaje jasnija slika, šta u stvari težak aspekt Saturna i Plutona predstavlja. Previše materijalnih granica za energiju koju nosimo a ne koristimo. Mnogo nas je na ovoj planeti, i ako je ta energija u svakome od nas, a jeste – sa 6-7 milijardi ljudi je onda treba biti mnogo više nego pre 20 godina, pre 100 godina, pre 400 godina… Ali je mi manje živimo nego bilo koji naši preci iz prethodnih epoha.

To je nešto što ne živi u raciju, ne postoji u knjigama, ne čeka se u bankama. To je nešto što je u nama od rodjenja, sila stvaranja, razarnja, pokreta, promene, akcije, to je nešto što čak Saturna – naše otelotvorenje u kostima, mišićima i koži sme da koristi za sebe, pokreće te kosti, napinje mišiće i kožom bruji poput  zahuktale reke, jer Saturn je potrošan, on je samo na Zemlji i za nas ljude neprikosnoven, jer podseća na pretke, na prolaznost i potrošnost, na vreme koje uništava sve, svaku stvar na svetu zaključno sa nama što smo osudjeni da starimo i umiremo. Pluton je medjutim, iznad Saturna. On je vanvremenski i neuništiv, jer samo menja oblik, on postoji uvek. Samo ga ne razumemo…
Ali dao je on nama, dao nam je Pluton da ga možemo svi doživeti. Osim u času smrti kada ćemo se kao kroz levak vrtložno sliti u ‘Nešto’, baš kao što smo kroz nešto sličan levak iscureli u Ovo sad rodjenjem, on je jedini koji postoji i u onom ekstatičnom času orgazma. Zato ne smemo zaboraviti na tu moć i prevashodno potrebu ljudskog bića koja u libidu i seksualnoj energiji živi, ne smemo ignorisati tu sposobnost ljudskog bića da se u jednom času rasprši u milijardu čestica i u samo tom jednom trenutku orgazma izgubi svest o granicama svoga tela (Saturna).

U telu, ova plutonska energija je najzdravija kada nesmetano teče poput reke. Takvi ljudi postoje i medju nama. Oni se energično bude i ustaju, i poput Neretve slivaju u dan pred njima. Ostavljaju za sobom sve u šoku jer ljudi primećuju te nosioce enrgije, koji kao da šta god dotaknu ožive, ne umaraju se, mogu sve, stižu sve, ima ih svuda, nose sve pred sobom, neuništive su volje, ali bez ambicije da budu najbolji, vidjeni, uticajni, već samo sa jedinom istinskom potrebom oni žive iako je nikada nisu posve svesni – da se potroše, pa se zato samo troše na sve i svašta, ulivaju u milion tudjih života ne bi li istrošili tu energiju koja kola i vitla u njima, kao reka krivudaju danom bez straha, ne staju, nema ni zadihanosti ni odustajanja, već kao da je to jedno prokletstvo pa što više ovako žive odjednom im je dovoljno 5 sati sna, a umora nema, privlačni su, sve više željeni, harizmatični (tako ih drugi vide) dok ih energija bukvalno nosi kroz život.

Ali kada se ova energija ne živi na pravi način, kada nema trošenja, stvaranja, rušenja, stvara se vulkan koji iako deluje da je mrtav i ugašen, na ovakve tranzite planeta biva potkačen jer se i stvarao da bi kad tad oživeo. Pa čovek sa uspavanom ovom praiskonskom energijom živi, umoran i posle 15 sati sna. I samo zamislite ako svi u kući tako živite koliko je uspavane energije, koliko je veliki taj kolektivni vulkan vaše porodice sada i izračunajte sami koliko će tu energije morati da se istroši, i šta mislite kako? Upravo svadjama, rušenjem, krizama, jer bez njih nema stvaranja i radjanja. Obično u većim porodicama, bar jedan ovu energiju drži, pa dok ga drugi napadaju za ‘samovolju i samoživost’ ne shvataju da baš kroz njega sada teče ta snaga stvaranja, snaga života.

I uvek kada je Saturn na nebu u teškom odnosu sa Plutonom mi se kolektivno praznimo, doživljavamo jedan planetarni orgazam, ali kroz bol, kroz patnju. Setite se najvećeg, najdubljeg bola koji ste doživeli… i sad, probajte da se setite onog osećaja lakoće od te za čoveka prevelike tuge. Kada vas bol preklopi a vi ni ne osećate telo, ne osećate ništa, celo telo kao da se razlilo od prevelike patnje. I samo osećate prazninu, kao crnu rupu u duši, a telo kao da ne postoji. I to je Pluton. I on ne bira način. Njemu je jedino važno da se ta energija oslobodi iz vas, da iscuri, da se transformiše. A dugo već živimo u strahovima, skučeni, ograničeni, prestravljeni od života.  Pa Zemljom ne teče više zdravo energija kao u vreme naših predaka što su na nogama bili i sa 80 godina, radili, stvarali, slivali se i transformisali u taj rad, nekada je čovek svakodnevno mogao da prepešači 20 kilometara, danju, noću, ali danas ne mora, pa se sopstvene energije počinje postepeno bojati dok je potpuno ne parališe.

A seks… pa čak u doba sifilisa od koga se mahom umiralo, seks je bio na dnevnom meniju svih, od piljara preko sluškinje do grofa. Iako su i tada ovakvi aspekti donosili stradanja, ljudi se nisu bojali svoje snage, svojih primalnih strasti, jurišali su na koplja kao i u krevet, ginuli su kao da su tada više poznavali tajnu smrti nego danas, jer se nisu bojali života. Samo paralisan, okamenjen strah od tok toka energije, koja se Pluton naziva, ubija u nama i želju da živimo, pa iako isti, u stvari deprimirani, pasivni, inertni i zaledjeni spram onoga što život nudi mi ostajemo. Otuda drama, otuda strah,  otuda sumnja, previše analize, umesto da se poput reke slijemo u život.

Današnje nauke sve više idu u susret energijama. Lečenje energijom, izučavanje energetskih polja, i njihovo integrisanje u svakodnevni rečnik je sveprisutno. Moj komentar na to bio bi, ‘ako može terorizam da se integriše u tolikoj meri, onda može i energija koja je toliko dugo bila zanemarena…’

Zato se ne bojte Plutona. Pa se nećete bojati na Saturn/Pluton aspekta. Ako imate neko dete u blizini, (što mladje to bolje) naučite nešto od njega, pogledajte kako baš na ove aspekte postaje neukrotivo, divlje, kako ne želi da ukroti svoje telo već ga troši, i nikako da ga potroši, pa ostaje sve duže budno – i umeso da ga terate u krevet (jer tako treba) možda ovoga puta, ostanite tu i naučite nešto od njega. Energija se ne uči, ne vaspitava, ne disciplinuje. Ona se troši i nepotrošiva je. I ne bojte se svoje seksualnosti – jer baš seks i taj ekstatički trenutak orgazma predstavlja pobedu čoveka nad strahom, njegovu predaju večnosti i apsolutnoj pobedi energije. Smeh oslobadja od straha, ali tek seksualni kontakt nas uvlači u crnu rupu postojanja gde smo najbliži svom nekom pravom poreklu. Radikalne promene koje Saturn i Pluton donose, sa takvom percepcijom postaju samo normalna i neminovna faza koja ne zaboravite uvek vodi stvaranju. Na globalne dogadjaje ne možemo pojedinačno da utičemo, ali možemo na svoje živote. Zato birajte sada više nego ikada trošenje energije, pokrenite je i ako ste dugo bili u polusnu, umorni i iscrpljeni, normalno da će trebati malo vremena da se pokrene… samo se ne predajte, već onda kada Saturn pokuša da vas smiri i baci na kolena, a vi eruptirajte, i dokažite da postojite!

Pred kraj, podsetila bih vas, nismo mi samo stanovnici Zemlje… već Mlečnog puta, ili Kumove slame… kako su ovu našu galaksiju nazvali naši preci: http://www.youtube.com/watch?v=ovA_E18syUU

Update: sinoć sam tražila adekvatni muzički spot za tekst, i iako sam se već nameračila na Žan Mišel Žara (Jean Michel Jarre), bila sam nestrpljiva da tekst objavim pa sam potragu ostavila za danas… Zanimljivo je da je JMJ oduvek pravio muziku koja osim elektronskog kapaciteta i modernog, futurističkog za sedamdesete kada je objavio svoje kultne albume, njegov horoskop koji imate u mojoj bazi prikazuje upravo energiju Plutona na Ascendentu koji je u nešto daljoj konjunkciji – ali ne zanemarljivoj, sa Saturnom. Iako ima tu dosta Urana, elektronike i sl, tema njegovih kompozicija je Plutonska, moćna, harizmatična, nošena upravo  ovom Plutonovom energijom… uživajte u muzici JMJ, a njegov horoskop imate ovde.

31 Komentar(a)

31 Komentara

  1. loli

    23/02/2010 at 07:45

    Evo, smejem se , posle skoro dve godine ,Dve godine plakanja iznutra, a nekad boga mi i spolja. Ja sam skorpija, asc u vagi, mesec u lavu sa retrogradnom venerom u skorpiji i retrog saturnom u biku… : ) , ali osmeh nedam, i za ove dve godine nekoliko puta sam padala ,umirala( figurativno ) i pokusavala sam da se rodim da ustanem, ali nije islo, i pokusavala i pokusavala…. bilo je jako tesko i jako bolno, udarci sa raznih strana, prepreke na sve srtane, nigde osmeha…. ali nikad nisam sumljala u sebe.
    Ali sad , ozivljavam, budim se, ustajem i smejem se , prvo sebi, pa onda svetu, saturnu, plutonu…Da , nasla sam ponovo tu ENERGIJU u meni, koja je u svakom od nas i VERU, koju nisam nikad izgibila , i sad idem dalje, neznam gde i neznam kako, nije me ni briga, ja odoh sa OSMEHOM. Mora covek umreti ili skoro umreti da bi se ponovo rodio, samo je sad sve drugacije, ja sam drugacija, bolja ( sebi ) , jaca, mudrija, spokojna, i ako idem ne poznatim putem… Hvala plutonu i saturnu i svima, koji su me gurali, obarali, samarali…hvala im i na ovoj jacini i lakoci zivljenja koju sad osecam…
    Pa, dragi moji, istrajte, isplati se , mozda je tesko, nekom manje, nekom vise, samo se ne zaustavljajte, idite, nedajte da vas zadrzavaju, ko god, sta god, istraj te i USPECETE : )))))))))))))
    Sanja, Vama veliki pozdrav, vasi tekstovi me tako inspirsu, i naravno , tako su ISTINITI …. sve najbolje : )

    • loli

      15/03/2010 at 13:04

      Mila moja, prvo iz svog recnika izbaci ” NE MOGU”, mozes , bas sad ces videti da MOZES. O umiranju i sl, ni reci . Nikada nisam pozelela da umrem, mila to je za kukavice, ti to sigurno nisi. Uvek postoji svetlo na kraju tunela, samo nam se nekad ucini da smo previse slabi, da bi stigli……..A, sva snaga je u nama, pa ako nesto i ne ide, pusti ga , samo ce se namestiti, bas kad treba, nemoj nista na silu, bice jos gore. Kad ti se place , placi, sta te briga ( u svakom od nas cuci malo dete) , samo nemoj sebe sazaljevati, to je najgore!!!! I, pokreni se , nemoj biti staticna, radi ono sto ti prija (znam, nista ti ne prija), ali trazi , nacices, budi sa ljudima koji te pokrecu, a ne, koji te sputavaju, guse…Trazi nesto novo, budi drugacija, menjaj , sve sto mozes da promenis, makar to bila tvoja lozinka, kreni od sitnih , beznacajnih stvari( to se nama tako cini , sve je vazno) …Eeeeeej, 35 god, pa tek pocinjes da zivis ( meni ce u oktobru 40) kao zena, da uzivas…draga, nadji snage u sebi, i ne odustaj, procice te, sve prodje…. Lepotice, zelim ti puno, snage, energije , ljubavi, izdrzi… jednom mi neko rece : ” bog nam nikad neda vise, nego sto mozemo da izdrzimo” . Sad ces videti sta sve mozes , i da , OSMEH na lice , ne mora svako da zna kako ti je : )))))))))

  2. Lucas

    23/02/2010 at 08:51

    baš mi je to trebalo ovo jutro! 🙂 hvala 🙂 !!

  3. kika

    23/02/2010 at 10:10

    Nadam se da ce ovaj tekst mnogo ljudi da procita i da razumije!
    Bravo!

    • sanja peric

      23/02/2010 at 12:16

      Ja istinski verujem u energiju, meni je Pluton na Ascendentu, dakle na vrlo važnoj tački horoskopa, i znam da će ovaj tekst pročitati svako ka kome su se moje misli slile kao reka, energija privlači drugu energiju i svako ko Plutona živi ili oseća bar, pročitaće tekst… Pluton je magičnodemonske snage da prizove, i zato neka on brine o tome za koga je ovaj tekst, a ko još nije spreman za njega… za nas je bitno da smo ga razumeli 🙂

      • Tanja

        24/02/2010 at 15:25

        Mene je Pluton definitivno “prizvao” 🙂 Moj Pluton je u Vagi u 9kuci, sto znaci da se “zdruzio” sa Saturnom koji je jesenas usao u Vagu. Kuju plan 🙂
        Hvala na divnom tekstu.
        Iznova se obradujem novoobjavljenom. Floating Energie

  4. ivana

    23/02/2010 at 11:29

    …kao da NAM citas misli,uvijek se Tvoj tekst pojavi u pravom trenutku sa trazenim pojasnjenjem…da li je i to ENERGIJA, “energija misli”…?..
    hvala Ti..

    • ivana

      26/02/2010 at 18:40

      Nema mi draze otvorit mail i vidjeti da imas novu “pricicu” za nas . Tako i jutros citam zadnju,o strahu, i taman da cu ti ostaviti komentar kad zvoni telefon: jedna za drugom izmjenjuju se prijateljice,svaka sa svojom pricom,jadikovkama,djeca im nemoguca,ne znaju sta bi vise poduzele,muzevi,frajeri im nevaljaju, ogorcenost, razocaranost, patnja i sl. ..slusam ja ,slusam i sjetim se ja “nasih prijatelja” SATURNA I PLUTONA.. i sta vise reci..(ili manje!)..
      Vjerujem da si citala knjige Vadima Zelanda TRANSURFING a ako nisi budi ih pogledala-nekako su te knjige SVE ono KAKO PISES pa i sam tvoj gornji komentar
      “i znam da će ovaj tekst pročitati svako ka kome su se moje misli slile kao reka, energija privlači drugu energiju i svako ko Plutona živi ili oseća bar, pročitaće tekst…”
      pozdrav Sanja i dodji nam u Istru malo na more ..mi casa es tu casa..

  5. Biljana B

    23/02/2010 at 11:37

    Dugo se pitam kada ce nam “zatrebati” PL60NE, a izgleda da je sada trenutak kada postaje podjednako bitan svakoj generaciji koja ga ima.
    Meni je na ovo SA0MA, plus SA0SO90MA. iskreno, divim se sebi kako za nekoliko godina uspevam po drugi put da prezivim slicne tranzite.
    Jedva cekam trenutak da stignem do Neretve i pustim je da mi dusu opere i sve lose ode….
    Hrabrim sebe i ljude oko sebe trenutkom kada ce se Jupiter i Uran sresti u ovnu i dati nam potpuno nove uvide i pravce.
    Uporno mi dolaze karte sa MO120JU i MA120-60UR da me podsete na ono najbolje u meni.
    Ima jos nesto sto primetih, a to je da se prilican broj ljudi vraca skoli i ucenju, iako su govorili da nikad nece nista vise ni dalje. Pored toga sto imaju gomile obaveza uce nocu, sede redovno u klupama i svi odreda polazu uspesno ispite. 🙂
    Hvala do neba, kako mi je ovo trebalo!

    • sanja peric

      23/02/2010 at 12:18

      Bog je Pluton – NE60PL, i vreme je da mu verujemo. 🙂 Ono što nas nosi iz dana u dan a zovemo životom je Pluton. Kažu, “Sunce je život”, jeste ali za Saturna! Bez Sunca kosti nam se krive, i nema rasta, materija treba Sunce, ali ne život sam. Čestice Života su iznad Sunca. 🙂

  6. sanja peric

    23/02/2010 at 12:10

    Kada sam u tekstu navodila primere za 2001 i 1983, slučajno sam preskočila 1992… setimo se rata devedesetih, koji je i krenuo baš u vreme kvadrata Saturna iz Vodolije i Plutona u Škorpionu… na stranu sad smrt i stradanje, već mislite o tome koliko u ratu sve materijalno (saturnovsko) postaje nebitno, čak se i kuće – ostavljaju. Koliko nas tek strahote bez gurua i drugih učitelja ubacuju u to stanje bliskosti sa sopstvenom energijom. Materija je prolazna – kao da tada to najjasnije vidimo. A život postaje slivanje energije i počinjanje života iz početka.

  7. ana

    23/02/2010 at 12:14

    Придружујем се коментарима,
    после 2 године,осећам се као дављеник који се насукао на обалу и који иако зна да је брод потопљен и да је остао сам на пустом острву ипак срећан што је остао жив.
    У подзнаку сам јарац са месецом у девици и венером у девици…….знам сатурна,стари је то друг,али плутон……..
    Дај Боже да је све ово имало неког смисла и да је пакао кроз који сам прошла донео неко добро оном који је то изазвао …мада…
    Хвала ти Сања што нас тешиш,твоје су речи заиста лековите….али уз сву јупитерову љубав и благост,бојим се да ће проћи још много времена док се наше напаћене душе не опораве.
    Поздрав АНА

  8. Sandra

    23/02/2010 at 13:01

    Da ne komentarisem sebe i svoje probleme, iscitala sam tekst iako sam na poslu i trebalo mi je vremena, ali jednostavno nisam mogla da prestanem.
    Na moju zalost, horoskop koji se tice mene licno nikako da krene onako kako Sanja prognozira, ali zato svi ovi tekstovi uopsteni koji se ticu svih nas su kao upereni i poslati direktno meni. I na tome veliko hvala, bas onda kad vise ne znam gde i kako ovako se nesto desi i setim se da sam na pravom putu i da ce uskoro doci nesto lepse, bolje…

    Jos da ne zaboravim, ceo tekst sam procitala, ali poslednji pasus koji se odnosi na decu, e tu sam ZANEMELA. Naime, moje dete koje je inace neverovatno mirno, tiho, spavalica itd. je proteklih mesec ipo dana poceo tako da se ponasa da se stalno salim kako je usao u pubertet iako je tek napunio 5 godina.
    Zaista sam zanemela i tada definitivno poverovala u sve jer je ono sa decom cista istina, makar to najbolje mogu da vidim na svom primeru i svom inace mirnom detetu!!!

    Hvala!!!

  9. ivana s.

    23/02/2010 at 13:32

    Evo i ja se probudih sa pogledom na brojne rusevine sto su se u poslednje vreme rasirile po mom zivotu. Kao neko ko ma Putona u 8mom polju:) jos u konjukciji sa Venerom, sigurno znam sta su usponi i padovi, obnavljanje, fatalne strati. Ah taj Pluton.:) I kakogod na momente biva strasno, ja danas znam da bez njega nema onih istinskih strasti kojima ljubimo ljubavnika i gradimo toliko toga neponovljivog. Margerit Diras je jednom napsala: ” Osecam kako pod njim nestajem i nanovo se obnavljam” . 🙂
    Draga Sanja, hvala na ovom tekstu. Pozdrav svima.:):)

  10. Azazelo

    23/02/2010 at 21:34

    Sanja, pa ti si citala misli nas koji smo prestravljeni od ovoga o cemu si pisala…!

    Pitala sam se kako da razumem ono sto nosi ovaj aspekt, i pomogla si da razumem. Ne kazem da se vise ne plasim, ali se necu ustrucavati, kao ni mnogo puta do sada verujuci u svoju odluku, da ‘skocim’ u nepoznato, ka veri kao sto kazes…Sada sam sigurna da to sto me nosi od uvek, da je to sto sam mislila da jeste, a nisam smela da tvrdim…Hvala ti!!

  11. bixy

    24/02/2010 at 09:49

    Hvala za tekst! I izbor spota nije ostavio manji utisak. Podilazili su me zmarci dok sam slušala.
    Pozdrav!

  12. snezana

    25/02/2010 at 01:36

    Draga Sanja,hvala na divnom tekstu! Tvoji su tekstovi inace melem za dusu,i unapred se radujem svakom sledecem.Veliki pozdrav!

  13. ана

    04/03/2010 at 17:49

    Пишем у време месчевог сата,драга Сања пиши нам,твоје речи и утеха нам требају више него икад.Умро је Капор,пре њега Павић,осећам се као кад сам изгубила много драгих далеких рођака,кад год се деси неки овакав губитак ја се сетим твојих прича и опет их читам……..
    Да ли то стварно Плутон не мрзи ништа као болесне и немоћне,иако су могли још мало да поживе и још нешто да нам кажу………..или су сада само чиста енергија
    Тужни поздрав
    ана

  14. sanja peric

    05/03/2010 at 23:35

    Ana,

    Pluton to donosi kada je u lošem aspektu sa Saturnom… mene više brine što odlaze jedan za drugim ljudi koji su imali šta da kažu. Ostaje nam ova “demokratija” u kojoj odjednom knjige može da piše ko god hoće i svako se vodi time da “ima prava na svoje mišljenje” a da pre toga nije ni razmislio ume li da misli.
    Medjutim, nema mesta za tugu. Moramo da opstanemo i čuvamo ono ljudsko, humano, kako bi neko novo doba iz tog pelcera moglo da rascveta novi humanizam i renesansu.

  15. sanja peric

    05/03/2010 at 23:36

    Hvala svima na komentarima 🙂

  16. kebsteron

    09/03/2010 at 12:13

    Postovana Sanja, (mada bih te pre oslovio sa draga, jer citajuci tvoje misli, mi sve vise to postajes)…
    moram da priznam, ne samo da sam odusevljen i inspirisan tvojim divnim textovima, nego osecam kako je ogromna energija pokrenuta u meni, ogromna glad za znanjem i za istrazivanjem kako metafizickog oko nas tako i o alhemiji u nama samima…jedino zelja za istinom moze da bude tako jaka i nasusna, a ti si taj mehanizam probudila i moram da ti se zahvalim na tome… Takodje, uspevas da sve ono sto sam do sada spoznao kroz svetsku knjizevnost, teologiju i nauku (po struci sam biohemicar) objasnis i iz aspekta astrologije koja me posebno intrigira…
    Neverovatno je kako sam se pronasao u tvojoj alegoriji sa jabukama na visokim granama za Veneru u jarcu, i u Plutonovskom tipu ljudi koji se besumucno trose…posebno me je fascinirala prica o Lilitu, te moja u Ribama zaista na jedan intuitivan nacin kroz sve malopre pobrojano zadovoljava svoju potrebu za Bogom i shvata da se sva znanja upravo trude da nas razlicitim putem dovedu do samog Tvorca..i kako jedna ista energetska vibracija pulsira Univerzumom u nadi da nas ujedini na putu ka Njemu, ne bi li uceci nas nesebicnoj “agape” ljubavi ocistila i ponovo priblizila onom od koga smo se oholo otrgli…Hteo bih da te zamolim, posto uvidjam tvoju studioznost i sirinu razmisljanja, a kako o tome nikako nisam uspeo da nadjem adekvatnu literaturu, da u svojim tekstovima posvetis mozda paznju i drugim asteroidima osim Lilit, kao sto su HIron, Fortuna, Palas, Juno i dr..kao i njihovim aspektima sa drugim planetama, ili da mi bar preporucis neke reference gde bih o tome mogao da citam…Takodje sam zainteresovan ako 8 kuca predstavlja nasu telesnu smrt, kako astrologija objasnjava kroz 9,10,..12. kucu dalju evoluciju nasih dusa i njenu metafiziku. Ovo je trebala da bude poruka za inbox ali posto vidim da nemas isti, morao sam ovako da ti se obratim …
    Unapred zahvalano Uransko dete…

  17. sanja peric

    09/03/2010 at 20:28

    Dragi Kebsterone, 🙂

    verujem da smo svi povezani i da svi mi i jesmo Jedno. Prepoznavanje me je oduvek zanimalo kao fenomen, baš kao i Mimoilaženje. Kako to da se sa nekim lako na prvu prepoznamo (a možda ga nikada ne upoznamo) i kako to da se sa nekim drugim opet stalno mimoilazimo, uprkos želji, nastojanju… Sada znam da je sve to Svet Energija. Svet koji je postojao oduvek i u kome vlada zakon Prizivanja. Naša fizička odredjenja lokacijom, okruženjem i dobom u kome živimo ne smeju biti ograničenja. Kada čovek ovlada tom veštinom povezivanja i prizivanja, postajemo vanvremenska bića, sposobna da vide a ne samo razumeju – i ono što je bilo i ono što će biti i ono što je u svakome od nas. Umeće vidjenja je velika tajna, jer u materijalnom svetu vlada Zakon materije i samo vidljivog. Mene je opet, od malena interesovalo ono drugo. Nevidljivo a sveprisutno i ja ga nadjoh kroz astrologiju, muziku, književnost.. Eto i sličnosti – i ja sam završila Gimnaziju u Požarevcu, smer biohemija, iako se ne bih puno zadržavala na tome jer su mi mnoga znanja izbledela budući da se time nisam nikada bavila. Ali eto – sličnosti, nikako slučajnosti, već nečega, sasvim dovoljnog kao mali znak prepoznavanja. 🙂

    Što se tekstova o Lilit tiče, ja to treba da napišem i tamo – da su oni nastali davno još, pre nekih osam godina i verujem da bih neke tekstove i prepravila dnaas. Možda nešto promenila… Tada me je Lilit jako zanimala, fascnirala, i pričom o Lilit sam se tada bavila više nego danas. Medjutim, natalna astrologija i sve što odatle ide – sinhronicitet, povezanost stvari mimo vremena i prostora, moć da čovek kao u SF filmovima bukvalno izadje iz jednog žviota i udje u drugi (a sve opet u jednom istom životu gledano materijalno, sa Zemlje), maltene po metodi: “Beam me up, Scotty!” je održala moju fascinaciju astrologijom. Znam šta može, znam šta čovek može. Zbog toga sam izučavanje asteroida, kao i nekih novih planeta – ostavila za neke kasnije dane, nisam ulazila u to, jer je moje ulaženje u nešto uvek uranjanje do srži, pa nisam to polje ni otvarala. Znam da je Igor Ognjenović (hrvatski astrolog: http://astrocentar.yolasite.com/igor-ognjenovic—blog.php) podrobno ušao u priču o asteroidima, pa pogledaj njegov sajt ili ga kontaktiraj… on je pravi čovek za to! 🙂

  18. sanja peric

    09/03/2010 at 20:46

    Što se drugog tvog pitanja tiče, pitanje je veliko šta u horoskopu prikazuje našu telesnu smrt. Osma kuća jeste kuća opasnosti, smrti, izazova, radikalnih promena, tenzija, “sceletons in the closet”, svega onoga što nas može dovesti u stanje straha, jeze, drame, bespomoćnosti, ali isto tako ne treba zaboraviti da je osma kuća – kuća promene, večnog (osmica – infinity), gde energija ne umire, samo menja oblik, pa često baš osma kuća pokazuje gde je naša skrivena snaga, šta je to što ćemo tek neprestanim trošenjem umnožavati ili bar oživljavati.
    Za smrt sam medjutim mnogo puta ostala fascinirana videvši da Jupiter na Ascendentu ili preko Meseca u mnogo slučajeva je pokazivao smrt (“putovanje”?) kao i tranziti četvrtom kućom – što i te kako ima logike, jer je 4. kuća – i materica i kolevka, ali i grob. Naš početak i kraj na ovom svetu, zato je valjda u najvećem mraku, jer nigde nije mračno kao u dnu neba, u samom IC-u, to jest tamo gde počinje 4. kuća…

  19. Merima

    10/03/2010 at 12:18

    Dok sam citala ovaj tekst kao da se iz dubine mog bica budio Pluton i urlikao i stotine fanfara se culo i….Hvala na ovom tekstu,objsanio je moje mucenje sa sobom zadnje pola godine a i ogromnu srecu sto sam prepoznala sebe u djetetu koje rusi i stalno sam rusila borila se protiv uspavanosti oko sebe ali nisam znala ko je tu u pravu ko u krivu..mislila sam da je problem u meni sto u sebi osjecam toliko poleta a ljudi oko mene ne(Pluton u skorpiji na ascendentu:))

  20. slavica

    11/03/2010 at 04:59

    tek danas sam procitala tekst, ali smo istog dana okacile JMJ – E4
    ZRACIS – PRIVLACIS …
    svako dobro, i kao uvijek ostavljas me bez daha …

  21. Svetlana

    02/05/2010 at 21:56

    taj ledeni Plutonov pogled…govorili su mi,al sam ih tek sad shvatila..imam ga u prvoj kuci….tekst je za doktorsku disertaciju,svaka Vam cast

  22. Nina

    06/07/2010 at 01:56

    Malodusnost me ovih dana napada u ogromnim kolicinama… Nisam uspela nesto sto sam zelela vise od svega.. Shvatam da ogorcenost i krivljenje drugih samo sprecavaju samopoboljsanje itd…ipak tesko je, mnogo je tesko!

    Ovaj tekst, svi Tvoji tekstovi su kao carobni stapic(koji me doobro zvekne po glavi!).. Hvala.
    Hvala Ti sto nesebicno pruzas sebe, energiju i sto verujes!

  23. iv

    19/02/2011 at 17:21

    Ja bi tebe Sanja ozenila da sam musko 😀 skorpija /blizanac mjesec u strijelcu,tvoji textovi-oplemenjuju <3

  24. Biljana

    20/12/2011 at 23:58

    Divan tekst…..predivan…..ja sam ga tek sad procitala i moram priznati da skoro celu 2011 osecam teskobu i teskocu da isteram i realizujem neke stvari do kraja. Mozda mi je jedina sreca bila upornost mog znaka(Devica) i snaga Marsa i Merkura u Lavu. Iskreno jedva cekam da se planete malo ispomeraju i malo bolje nameste jer je ovo zaista mucno! U medjuvremnu hvala ti Sanja na ovim tekstoima! Obozavam tvoje slikovito izrazavanje, pogotovo moram da pohvalim tekstove o Lilit (moj je u Biku 🙂 i sto je najsmesnije bavila sam se dugo trbusnim plesom), delovalo mi je kao da opisujes mene 🙂
    Imam samo jedno pitanje za kraj: Kad ce se ovaj tezak ciklus zavrsiti?
    HVALA!

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh