Read in EnglishŽivot leti kapetane!
 |
| image: “Breathe Me” © Cyril Rolando Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika |
.
Postoji priča kako su ljudi od davnina verovali u Sunce. Pratili su zimski i letnji solsticij, prinosile žrtve bogu Sunca, molili mu se i klanjali. Postoji i zapis o tome da su prve religije u stvari samo kanonisani rituali, pola magijski, obredni, a pola filozofski , i ja verujem da baš zato znak Strelca i decembar – kao mesec kojim završavamo svaku godinu – i nosi taj očigledan pečat duha, vedrine i optimizma. Postajemo svi po malo pagani, upućeni na slave iz dana u dan, čas jednom, čas drugom svetitelju. Povezujemo se, a da možda toga i nismo svesni, sa svim onim našim precima koji idu mnogo više u prošlost nego što mi svojim znanjem o genetici možemo uopšte da dosegnemo. Obično se naša sećanja završe na prababama i pradedama, a šta je bilo pre njih… ne znamo. Priča se… Ali činjenica je da su nam izvori negde tamo… Zbog toga baš nedavno pričah djacima kako je IC ili vrh 4. kuće i te kako važna tačka horoskopa, nepravedno zapostavljena spram karijere, ili ti MC-a kome svi težimo, pitamo se, šta li će nam doneti. A šta smo mi doneli iz tog korita predaka, istog kao ono „iz koga se hrani svemir“ zaboravljamo…dok potpuno ne zaboravimo.
Ali zato na magiju decembra ne zaboravljaju trgovci, lukavi prodavci koji nude rasprodaje, novogodišnje popuste, a čovek kada je u duhu i sentimentima kao što je svak u decembru, nije više racionalan i vešt da prepozna intrigu, prevaru i navlaku. Zbog toga je Strelac naivan, kao i svi što postajemo malo naivni u decembru. A onda kada se završi Strelac i počne Jarac krajem meseca, tu su knjigovodje i poreska uprava da nam doture izveštaje, tu su odbori za pravljenje planova i odredjivanje budžeta, ali to je i svako od nas kada krajem godine uzme papir i olovku pa krene redom retrospektivu dogadjaja, uspeha, grešaka… i na kraju podvuče šta bi trebalo da se menja a šta da se razradi. To su naše želje, naši vrhovi kojima težimo i odluka da od 1. januara promenimo taktiku i okrenemo list.
Pa, jesmo li se promenili? Verovatno… ali znate kako, obično je potrebno mnogo više vremena da prodje da bi promena postala vidljiva. Onda kada ona pusti klicu, mi i dalje živimo po inerciji nekih prošlih energija. Tako je i sa planetama. Vidim u horoskopu da nešto počinje, ali klijent još ni ne oseća promenu iako se ona dešava. Onda kada je primeti, tada će i vrapci znati! :) Zato je moj spisak sugestija svima vama, kao i sebi samoj za 2010, sledeći:
- Trudite se da promene uočite ranije, da ugrabite više vremena i pogurate akciju umesto da čekate da se stvari same dese. Ako je nešto na ovom svetu sigurno – onda je to svakako promena. I samo zbog toga Vodolija, kojoj se pripisuje karakteristika permanentne revolucije i promene, spada u fiksne znake – jer se ta osobina sveta, ljudi, čovečanstva, kosmosa nikada neće zauzdati.
- Poštujmo vrednosti koje želimo da traju i u nekim novim dobima. Ali ne dozvolimo sebi da se zaglibimo u blatu prošlosti pokušavajući da ih spasemo od zaborava. Vreme ide dalje. Zamislite da je vreme jedan brzi voz koji ulazi na peron, ali ne čeka. Hrabrost je ići dalje i biti otvoren za to novo doba koje ruku na srce, isto je za nas možda strašno koliko je i naše doba bilo za one pre nas. Šta mladi misle o ovom vremenu? Njima ne smeta. Oni se ne žale. Žalimo se samo mi, jer se bojimo da smo zarobljeni u muzeju fosilnih ostataka uverenja, vrednosnih sistema koji više ne nalaze mesto u životu. Zadržimo ih zato u sebi, u svojim individualnim životima – to nam bar niko ne brani, ali podjimo dalje sa našom decom.
- Ljubav. Juče sam citirala onoga koga najviše citiram, onoga koga ću kao jednu od vrednosti za koju se borim da ne umre prenositi iz doba u doba dok sam živa… Gorana Milekića. U svojim tekstovima o Vagi, jednom je napisao „Ako je ljubav načelo života, onda je mazohizam zakon svemira!“ Od toga bolje da se kaže ne može, a ja se nadam da će Saturn u Vagi pomoći svima nama da shvatimo istinu i dubinu ove Goranove misli. Kada ga već pominjem, 31. januara će se navršiti već četiri godine kako nije sa nama. Ako ste u Beogradu i poštujete ono što je Goran Milekić uradio za astrologiju, javite se pa možemo ztajedno da odemo i ostavimo cvet na njegov grob. On je tu, i dalje, u mom komšiluku.
- Budite srećni. A bićete srećni, onoliko koliko budete ljudi. I onoliko koliko budete voleli. Jupiter u Ribama će biti blagonaklon i spreman da nas podseti na milost, praštanje, veru i ljubav. Dajte. U 2010. treba da dajemo. I biće nam dato…
Sve vas volim, hvala vam na druženju u 2009, čestitam vam sve slave koje su prošle i koje će doći sa januarom, i želim vam izuzetnu i uspešnu 2010. godinu. I ne čekajte, ovo nije više vreme u kome se bilo šta čeka. Ovo je doba akcije, jer život… „život leti kapetane“.
Draga Sanja,
divan nacin da se prijateljima cestitaju praznici. Hvala tebi na trudu i istrajnosti, na trazenju, nalazenju i deljenju sa drugima. Puno te volimo i ljubimo i zelimo sve potrebne puteve otvorene, na vreme uhvacen brzi voz i kupanje u ljubavi kao nikada do sada…
e pa Sanja stvarno si nenadmnasna HVALA!!!! Cekaj samo da ja smislim nesto tako jako pa ces videti kako je to kad nemozes da sklonis osmeh sa lica.To se Trazi:)!
Jao Sanjice,
toliko si me obradovala cestitkom…ponajvise jer sam ubedjena da si dok si pisala tekst zaista, ali zaista mislila na sve nas! Zato sto negde osecam da si posebno bice…retka biljka.
Neka ti se vrati trostruko svaka misao upucena nama, nama pomalo uplasenima, pomalo prevarenima, pomalo naivnima i pomalo dobrima…neka ti se trostruko vrati jer je iskrena i pisana srcem.
Puno ti hvala!
Draga Sanja, ako se neko i izgubi usred ovog sveopšteg ludila, uvek može da ponovo nadje put do sebe, otkrije nešto što možda nije ni znao da skriva pre, sledeci tvoje putokaze…
Nadam se da je u redu da sa svima podelim citat iz knjige Dragana Velikića “Ruski prozor”, koji je, bar meni, stalno podsećanje da “život leti, kapetane!” -
“Sve što ti život uskrati pretvori u prednost,suočavaj se bez straha,puštaj se, neka te nosi struja,ma,ništa nije vredno očaja,bože,kako žalim samoubice,koliko mladosti i lepote je nestalo samo zato što se u času slabosti poveruje u žar neponovljivosti,upamti,nema kraja,uvek postoji neki prozor,makar mali otvor kroz koji se može namignuti sebi od pre,i nije važno kojim redosledom ti se u životu dešava ono što ti je namenjeno,slušaj me dobro,zajebi hronologiju,sve što ne dobiješ na početku,čeka te na kraju,sve što zgrabiš preko crte moraćeš dvostruko da platiš,sve,baš sve je tako kako je jedino moglo biti…”
Draga Sanja,
prelepo! hvala na ovom divnom tekstu, rečima-željama! stvarno jesi posebna.. tako se raznežih.. (a horoskop za 2010,tradicionalno, kao i prethodne, “gustiram” po par puta tokom godine…)
i htela bih napisati, Sladjana me inspirisa, ako je u redu ovde podeliti citate, da je i meni iz “Ruskog prozora” mantra da nije važan redosled “zajebi hronologiju, nekome je početak na kraju i pusti nek te struja nosi…”, o tome kako nema kraja, no je sve objumljujući tok, (dis)kontinuitet, o prozoru kroz koji uvek možeš proviriti, zaviriti i pronaći, namignuti onom ranijem sebi… (Sanja bi nam mogla kasti koji bi astrološki aspekt najbolje opisao ovaj citat…)
Kad smo kod Velikića, da kroz njegove reči opišemo Jupiter u Ribama – “…Propušteno je samo ono što nismo dali…”, a Saturn u Vagi možda kroz preverovski momenat nje i njega (“ona i on”), koji se tako vrzma, provlaci kroz roman, život njegovog glavnog junaka, kroz, uostalom, naše živote… – “Dušo, kada se jednom sretnemo, nemoj žaliti što se to nije ranije dogodilo. Što me nisi sreo na vreme? Koje je to pravo vreme? Gde to piše? Pa, prirodno je da u početku lutamo. Vezujemo se za pogrešne osobe. Jedino je važno da ne ostanemo sa njima do kraja života. Svet je prepun simbioza. Većina neguje vlastiti promašaj. Zato razapinju one koji se ne mire sa promašajem, koji po svaku cenu idu dalje, ne zatvaraju oči, već se sami sebi suprodstavljaju. Ne plaši se, ja sam tu, ne možemo se mimoići…”
Draga Sanja,
zahvaljujem na predivnim rečima i vremenu
koje si nam poklonila.
Ostani svoja a budi i dalja naša …
Sve najbolje u 2010.
te ljubim. hvala ti sto si moja caanja.
Nasa Sanja stvarno, mila draga. Kada covek jednom
kontaktira nemoze da neprimeti koliko ti volis ljude zelis
da pomognes svima. Ti andje, koje Bog poslao svima nama.
Ljubimote i volimo draga Sanja. Nadam se dace moje zelje da
ostvare i ozdavi moj sin.
Ljubinka iz Jordana! Kako je lep moj rodni kraj Cerak-Vinogradi.Mnogo mi nedostaje.
Primi iskrene cestitke za 2010. god.puno zdavlja
uspeha u radu astrologiji. Zelim ti svu srecu ovog sveta!
Mama Ljubinka sa sinom Aleksandrom.
http://www.youtube.com/watch?v=UWdEmrTUsqc
da uvek SA120NE pobedi :)
Sve najbolje i tebi.
Hvala za dato :)
Sanja, i tebi sve,sve bas sve najbolju u 2010 godini a, i svakoj sledecoj : )
Draga Sanja,
Hvala na divnim zeljama koje si predivno srocila! Predivan text! Zelim i ja tebi mnogo,mnogo,lepih,srecnih,spokojnih i zadovoljnih dana u Novoj 2010-oj.
Love, Light & Laughter
Sladjana
Boze , kako sam zahvalna sto slucajnost ne postoji!!!
I sto ucim i saznajem od svih! I sto su mi sva cula otvorena da vidim , cujem ,osetim :-)
(eto,upravo saznah za knjigu “Ruski prozor”, sigurna sam da mi je “namenjena” :-))))
Sanja, Ime , HVALA ti na svemu!!! Ne moram cak ni da ti pozelim sve najbolje , sigurna sam da ti to i onako “sleduje” i da ces dobiti sve sto pozelis!!!
CMOK,
Aleksandra
dragi ljudi,
malo me je zakačio virus.. da l’ ptičji, svinjski, ne znam, al’ važno je da prolazi i da mogu ponovo da normalno komuniciram :) Hvala vam svima na lepim željama, komentarima, podršci i poverenju. Ne tako davno govorilo se da je virtuelni svet iluzija, da ne postoji i da u njemu ništa nije živo. Ali ako mi osetimo jedni druge i ako taj osećaj učini nešto – onda je virtuelna stvarnost jedna nova stvarnost i te kako živa čim ume da ulepša dan. :)
Hvala svima, a Ruski prozor ću čim pre pročitati… nakon citiranih delova – ni malo se ne dvoumim, naprotiv! Jedva čekam da se sretnem sa knjigom.
‘Ajde, Sanja, ozdravi sto pre, sa nestrpljenjem cekamo nova pisanija :)
Inace,zaista je divno osetiti kako tople i iskrene reci uvek nadju put do srca i spajaju ljude.
Jako mi je drago da je Jovana postavila moj drugi omiljeni delic iz knjige, a sigurna sam da ce se mnogo toga naci i na Blogu. ” Prozor” je uistinu prozor – u sebe, u druge,u sve ono sto nas svakoga dana pomalo oblikuje…za citav zivot.
Srdacan pozdrav svima!
Sanja, želim ti prvo da se što pre oporaviš.
Želim ti sve najlepše u novoj 2010.godini. Hvala za sve divne tekstove, koji su mnogo više nego puki astrološki tekstovi. Na tome što istrajavaš u onome što radiš (i deliš sa drugima) nenametljivo, ali uporno i dosledno, i što znaš da su osmeh i lepa reč, nešto što povezuje ljude i nosi “magiju”…
Sanja zelim ti sve najlepse u Novoj godini!