Najteže je pisati o sebi…

Imam problem sa kratkim rečenicama. Kažu, da je dobar pisac tek onaj koji sa malo reči kaže sve. Ja to još uvek ne umem. Stalno pokušavam da objasnim što je moguće bolje, da ‘slikam’ rečima, pa čak nijansiram. Medjutim, postoji rečenica koju je Borislav Pekić napisao, a koja zaista može predstavljati kratku analizu mog horoskopa… Mog Plutona na Ascendentu, Meseca u Škorpionu, i kvadrata izmedju naglašene vatre i vode, i ona glasi:

“Protivrečnost je moja priroda. Stalan rat manihejskih načela dobra i zla, vere i sumnje, discipline i anarhije, pobune i pokornosti, slobode i dogme, samilosti i okrutnosti, smelosti i kukavičluka, umerenosti i preteranosti, meditacije i akcije, iracionalnosti i razuma, duha i tela …”

Predstaviti samoga sebe je najteže.

Jednom sam pročitala da naši stari kažu da se po jutru dan poznaje a po rodjenju – život. Rodjena sam 11. decembra ’74. u Požarevcu.  Kažu da je to bila više nego dramatična noć (MO Sc), puna neizvesnosti i borbe. Majka se mučila, što i nije bilo novo u njenom životu punom trpljenja i odustajanja (SA Ca). Rodila sam se ne davajući znake života (PL Li na Asc), majka je bila umorna i polumrtva (SA Ca, MO Sc) ali ipak srećna (ona ima VE/MO Le). Te iste noći, u kući moje tetke, dok je čekala vesti iz porodilišta umalo je došlo do velikog požara (MO/UR Sc). Od te noći drama kao da ne prestaje, a kada se sumrak pojavi i svetla počnu da se pale, u meni se bude drame, nemiri i uzbudjenja. Iako volim jutra koja su oduvek simbolizovala nadu u nešto novo, u noćnim svetlima što se probijaju kroz prozorska okna i pod svetlima treperavih uličnih svetiljki – osećam život. (SO/NE u 3) Kada bih mogla – ne bih nikada spavala. Žao mi je života, a san ne računam u život. Tada nisam ovde pa zato kako otvorim oči skačem iz kreveta.

O sebi bih napisala još i to da sam večiti Odisej, da lutam, tražim se, pronalazim i gubim. Čini mi se da stalno otkrivam novu sebe. Ta ‘nova-ja’ nije uvek onakva kako sam zamišljala da će biti. Shvatim tako ponekad da mogu biti i deprimirana, iako su me  do juče pratili euforija, oduševljenje i ekstatična radost. Nekada shvatim da mogu biti i organizovana, stroga, disciplinovana.. Ali sve to nije toliko važno. Računam svako pronalaženje sebe, ma kakvu sebe pronašla. Svako budjenje individualnosti je uzbudljivo.

Tako je uvek. I sa astrologijom, i sa ma čim. Novo prijateljstvo, nove ljubavi, nove situacije, ljudi – posebno nepoznati, knjige – sve me to menja, otkriva sloj po sloj mene i ja često budem iznenadjena pred onim što postajem. Otkrivanje i potraga – ključne reči za pretragu. Kontradiktornost i provokacija su moji načini za razumevanje sveta i ljudi. I Svemira. Ne verujem u karmu, ali odem na dvadeset regresija. Recimo… Pozovu me da hodam po vatri i odem, a da ne znam zašto. Jedan dan čujem da postoji nešto što se zove 3D modeling, i već sutradan eto me na kursu – učim. Mrzim Pink, ali ne mogu da odolim a da ne odgledam i njihove emisije, pa posle komentarišem, kritikujem. Ne bojim se obmane, nemam strah da ću se stvarno izgubiti. Znam da ću se uvek pronaći na kraju, otresti sa sebe sve to suvišno i nepotrebno, mnogo toga i zaboraviti, ali nešto u meni je sigurno da bez susreta i sa onim lažnim, površnim, iskrivljenim, devijantnim – ne mogu videti ni ono istinito, duboko, jasno, zdravo…

Sebe smatram zahvalno posvećenom, kreativno detinjastom, izvrnuto očiglednom.

Najradosniji momenat bio je kada sam pre mnogo godina prihvatila sopstvenu nesavršenost. Iluzija, poslednji luksuz mladosti,  kada je otpala kao pupak kod odojčadi – na poklon mi je ostavila Slobodu – da budem ono što Jesam. Takva – kakva, ali ovakva! I što je najlepše, ceo svet je u mojim očima postao lepši. Slobodniji. U ljudima sam odjednom umesto onoga što sam tražila, umela da vidim ono što su skrivali. Zbog toga sam zaljubljena u Woody Allena. U The Woody Allena, onog iz sedamdesetih: “What if everything is an illusion and nothing exists? In that case, I definitely overpaid for my carpet.” Parodija, crna komedija, humor, ironija, ali obavezna duhovitost, optimizam, smeh, radost i život. (“I speak Sarcasm as my second language.”)

U potrazi sam večito za nekim smislom.  Za odlazak u pozorište treba mi bar neki nagoveštaj da ima smisla svo to spremanje, prevoženje, često i smrzavanje, taksi koji do kuće vozi po drugoj tarifi… Ali kako da nadjemo smisao ako se povremeno ne prevarimo? Jer nekada, ama baš ništa – nema smisla, i dani budu čista besmislica. Ali zato su tu prljavi sudovi i muzika. Muziku smo izmislili na vreme, još u nekom periodu hordi dok smo lutali i pesmom gonili strah. Pesma je uvek bila gonič duhova besmisla, a pranje sudova može da da veći smisao od ma kakve metafizičke rasprave.  U kombinaciji – odličan recept protiv besmislice.

Onda pisanje… moj vid konverzacije sa samom sobom, i prisniji način izražavanja. Pišem dnevnike od svoje dvanaeste godine, blogove zadnjih šest, jedno vreme sam ih imala pet paralelno. Možda se samo bojim da nestanem bez traga. Ali ni u to nisam sigurna, jer sam sklona da sve napisano pobacam (kao mnoge dnevnike) ili izbrišem ( kao mnoge blogove).

Ostalih aktivnosti ima mnogo. Neograničena su i uglavnom manuelna… Ruke su produžeci naših ličnosti. Bar ja tako to vidim. Da bih videla svoje lice – moram da upotrebim napravu zvanu ‘ogledalo’, do tada je zauvek dostupno isključivo drugima.

Oduševljena web dizajnom, sama sam ga naučila i poznavanju astrološkog jezika dodala još jedan – razumevanje CSS i HTML kodova. Trenutno otkrivam InDesign. Fotografišem. .. ponekad. Crtam…kad raščistim sto pa napravim dovoljno mesta za papir.

Verujem u ljubav bića. To je ono kada volim u drugome i ono što ga boli, ono što mrzi kod sebe, ono čega se boji. Isto to želim za uzvrat. Jer, da se razumemo, nisam idealna, niti savršena. I verujem da nije niko. Svi smo u stvari idealno nesavršeni.

Najvećim blagom smatram prijateljstvo. Svoje ženske prijatelje smatram srodnim dušama. Muškarac ne može biti srodna duša. Samo žena razume ženu. I samo žene vole dušom. Baš takve žene imam oko sebe i obožavam ih. Muški prijatelji su mi svetionici i trigeri za akciju. Sa njima diskutujem kada je ozbiljno. Kada je hitno. Kada je momenat odluke. Kada mi treba istina, direktnost, provokacija da bih sama nešto shvatila. I njih obožavam.

Živim u Beogradu, u mirnom i tihom kraju grada. Danas jesam astrolog većinom, ali sutra… ko zna.

• kontakt:

sanjaperic@gmail.com

• Moja natalna karta:

sanja natal