Priča o Saturnu i Uranu…
Danas je petak trinaesti. Dan crnih mačaka.
Da li bi postojala vera da nije straha? Da li je sujeverje nemanje vere ili preterana vera? Eto idealne teme o kojoj se može pričati dok je na nebu opozicija Saturna iz Device (sumnja, analiza, anamneza čoveka, njegovih bolesti, strahova i akcija) i Urana u Ribama (potraga za istinom, za ’svetim gralom’, spoj vere i vizije, momenat kada svako od nas kaže ’siguran sam ali ne mogu da ti objasnim kako sam siguran, ali ZNAM!’).. Jesmo li svi mi negde proroci? A jesmo li istovremeno svi mi u stvari sada i uplašeni, i to čega? Sopstvene svesti i spoznaja, svega toga što nam se svakodnevno servira na tanjiru života, a što smatramo da je u svakom smislu previše za naša bića krhka, slaba i još uvek nejasna sama sebi… U vremenu Urana – tehnološke revolucije, brzih automobila i komunikacije sa kosmosom, zaboravili smo šta u stvari stvarno možemo. Jesmo li sposobni (u fizičkom smislu) da radimo 15 sati dnevno? Jesmo li sposobni da se nosimo sa mega giga brzim automobilima, kada ljudsko oko i ljudski refleks je još uvek samo – ljudski? Jesmo li sposobni da ne vidjamo porodicu, roditelje, prijatelje, i da stvarno zaboravimo da smo u najvećem delu satkani od emocija koje su nam u dnevnoj dozi potrebne onoliko koliko ih mi primamo i dajemo u najboljem slučajno nedeljno? Da li to neko od nas želi da napravi mašine?
Razumete me? I ja nisam nikakav idealista, jesam rodjena u idealističkom i optimističnom znaku Strelca, ali nemam lažnu nadu da će se išta promeniti. Da li ste nekad razmišljali kako je bilo Gagarinu kada je seo u Vostok1? Sigurna sam da i pored svih dobijenih instrukcija, praksa i koječega, zadnje što je pomislio kada su se za njim uz tresak zatvorila vrata kapsule bilo je ’a sad, šta bude – nek bude!’. Zato što je i on bio samo – čovek. I onda, da apsurd bude veći, nakon glorifikacije njegovog leta „Prvi čovek u kosmosu! Prvi čovek u kosmosu!“ taj prvi čovek gine u bezveznoj letilici kao probni pilot sa samo 34 godine… Hej! Pa čovek ipak ne može to. Ili ako baš hoćete – može, ali samo ako je spreman na žrtvu, da da svoj život da bi tehnologija mogla da se razvija, tehnologija – koju je neko vrlo lukavo nazvao ’čovečanstvo’. „Razvoj čovečanstva“… zvuči humano, altruistički, pobedonosno. Žrtve su ionako uvek heroisane. Ali koliko je stvarno potrebno ljudskih života? Koliko krvavih azijatskih ruku za jedan tovar Nike patika? Koliko gladnih i izbeglih za još jedno naftno nalazište? Tehnologija treba da služi ljudima, mašine da zamene manufakturu, ali svuda! Svakom čoveku na planeti… probajte da razmišljate kao stanovnik planete, a ne Srbin, Hrvat, Amerikanac… Po čemu smo to mi privilegovaniji? Uran je tehnologija, a Uran je po svojoj prirodi Istina, i normalno da ne dozvoljava da iko manipuliše Uranom, i njegovom jedinom ambicijom da zaista ljudima – a ne pojedincima, donese spas, lek, pokaže izlaz. I zato Uran kažnjava. I zato Jupiter – kao otac pravde, sada dok je u Vodoliji kažnjava! Kažnjava čoveka što želi da postane šraf, motor, robot. Čak se da ironija bude veća – trudi da to što bolje postane! Kažnjava naše gubljenje ljudskog. A kako? Onako kako on to jedino ume, strogo, netolerantno, drsko, otvoreno, direktno – žrtvom. Isto onako kao što je Zevs (po grčkoj mitologiji – Zevs je Jupiter) kaznio Prometeja kada je odneo vatru ljudima. Iako sam do skoro i ja kao i svi vi verovatno volela Prometeja, sve više shvatam Zevsa, shvatam Jupitera jer znao je on da ne treba svim ljudima vatra. Znao je on ono što Prometej nije mogao da zna hrleći ka budućnosti i viziji, znao je da je znanje ako se nadje u pogrešnim rukama moćno oružje od kog će ljudi imati više štete nego koristi. Zato smo svedoci sada upravo toga kako naša znanja, naša iskustva najmanje služe nama. Recite mi, da li to što radite svakoga dana na poslu služi ikome do gazdi firme? A znate li kako je trebalo da bude? Trebalo bi da vi radite ono što volite i da ja od toga imam koristi i još nas hiljadu, i da od onoga što ja radim – vi imate koristi, da čovek služi samo za druge ljude. Da razmenjujemo naša dobra, bilo da je to znanje iz neke oblasti ili hleb i pravljenje odeće. Služenje je ključna reč Saturna u Devici, a Uran u Ribama – vrlo lako gubljenje vere generalno (što se najlakše oseti kao depresija) onda kada čovek shvati da to što svakog božjeg dana radi ne služi nikome sem direktoru firme. Najveći zločin koji je uradjen ikada bio je taj kada su uspeli da nas prevare da radimo za novac. I zato vi sada radite za novac, a ne za ljude. A ne za sebe. Svi mi radimo za novac, jer nas ucenjuju da ako ne budemo imali novca da ćemo umreti od gladi, da će nas izbaciti iz stana, da će nam dete izbaciti iz obdaništa. A to je tako daleko od ljudske prirode i od onoga što smo u stvari. Socijalna bića kojima je potrebna ljubav i posao koji će voleti. Ne možete mi reći da iko na svetu može da ’voli slanje faktura’. Kakav je to posao? A sa druge strane, nošena astrosimbolikom, čovek koji radi u ma kojoj administraciji, mora imati jakog Merkura, pa samim tim i vešte ruke, verovatno zanatsko-trgovački gen koji vuče iz svoje porodice, dakle to je opet neko ko sutra može krenuti u zanatstvo i neki sasvim drugačiji posao.
Ne znam da li ste ovde kod mene pročitali tekst o astrološko/astronomskom satu Orloj koji se nalazi u Pragu, al’ ukratko, čovek koji ga je napravio, uradio je to tako dobro da nigde na svetu ni dan danas ne postoji toliko tačan sat sa toliko različitih opcija. I šta se dogodilo? Pojedinac – kralj, bio je toliko uplašen da će ga ovaj još nekome napraviti da ga je oslepeo. Dakle, sve što se dešava danas sa monopolistima i vladarima koji nas drže u šaci, nije novo. To se dešavalo oduvek. Oduvek je Saturn – ogledan u sujeti i strahu jedne osobe želeo da na silu pokori Urana i njegovu genijalnost uzme za sebe. Po mitologiji, Saturn je Uranov sin, koji je oca zbacio sa vlasti i kastrirao ga. Sila. Sujeta. Strah. Vlast. Moć. A u stvari, samo strah.
Znam da sam puna digresija dok pišem, jer slike se same u mojoj glavi smenjuju, al’ evo nas dakle sad, gde u toj silnoj tehno revoluciji (a zapravo vremenu gde je snaga prave revolucije kastrirana poput Urana, gde smo uplašeni i kastrirani da bilo šta promenimo, ućutkani unapred da se ne bunimo i sami, užasno sami, otudjeni od drugih ljudi) eto nas gde plutamo jedni kraj drugih kao ’gagarini’ ili kao ’sputnici’, kako je to fenomenalno rekao Murakami u svom romanu ’Sputnik ljubav’:
“Zašto svi moraju da budu ovoliko usamljeni? Zašto je neophodno biti ovoliko usamljen? Kad je toliko ljudi na ovom svetu, i kada svako želi nešto što ima u onom drugom, zašto i pored toga moramo biti toliko daleko jedni od drugih? Zar se ova planeta okreće hraneći se ljudskom usamljenošću?
Zažmurio sam i oslušnuo, i mislio o Sputnikovim potomcima koji preleću nebom, sa silom Zemljine teže kao jedinom sponom sa maticom. Kao usamljene metalne hrpe, slučajno se sretnu u mrklom mraku prostranog svemira, mimoidju se i zauvek rastanu. Bez ijedne jedine reči koju bi razmenili, bez ikakvih obećanja koja bi ih obavezivala…”
Zato je ovaj period takav kakav je. Zato je Saturn u opoziciji sa Uranom od kada je Jupiter u Vodoliji krenuo mnogo jače da radi i da se oseća. Avioni opet krenuli da se ruše, brodovi se sudariše nekoliko puta za nedelju dana, negde je proradio vulkan, saobraćajke neću spominjati, toga je na pretek, ali šta na kraju posle sveg tog ostaje do žrtva. Pa da je tehnologija zaista slobodna da primeni sebe, zdrava logika će shvatiti da bi onda trebalo da u 21. veku imamo duži životni vek, manje bolesti, više sigurnosti… ako je stvarno ta tehnologija u službi čovečanstva. Ali nije. I zato su ljudi žrtve. Nevine uglavnom. Zato je Uran sada u Ribama – momenat kada tehnologija kao entitet za sebe sada gubi veru u samu sebe, ovo je trenutak kada Uran – tehnologija postaje suicidna, momenat Uranovog pokajanja jer nije nikome pomogao – više je odmogao, jer je zatvoren i sam, užasno sam u Ribama. Baš kao Gagarin u Vostoku, koji je – sigurna sam, uprkos osmehu po kome ga pamtimo sa poštanskih markica, još tada negde u kosmosu shvatio da je više grešku napravio što se osilio u svoj svojoj individualnosti i viziji, pokazavši čoveku da može čak i u tajnovit svemir da ode.
I sve dok ovaj aspekt bude bio na nebu, od Urana u Ribama – čovek će gubiti veru, neprimetno i tiho, on mora gubiti veru dok gleda sve te nevine žrtve, dok gleda sav taj besmisao svoga posla, dok željan zagrljaja u pustoj sobi sedi sam. I baš tada, Saturn iz Device – pračovek u njemu progovara, onaj koji se seća hordi, i zajedničkih lovova na veprove, onaj koji je umeo da razgovara sa prirodom, onaj koji je prvi razumeo bolest, patnju i samoću, koji je prvi shvatio da je svaki čovek rodjen sa svojim bolestima, stotinama patologija, i razumeo ga i prihvatio takvog – nedovršenog i nesavršenog, onaj koji sa iskrenim gadjenjem gleda na nekakva kloniranja i tehnološke pronalaske, sećajući se Pastera i Koha, onih koji su zaista lečili čovečansvo i kojima se ponosi, koji se sa nostalgijom seća antičkih mudraca i koji još jedino u životinje može da veruje i da se nada, osećajući se zauvek ostavljenim od ljudi.
Bas kniga “Anastasia”od Vladimir Megre od Rusija zboruva za apsurdnosta na technoloskiot svet i za bespoleznata rabota ;(
Te tera da places koga znaes kolku se imame oddaleceno od prirodata?
Imam prasanje za tebe.I jas studiram pravo,pa se prasuvav kakva rabota radis ti so toj fakultet?Dali ’slanje faktura’?Ili nekoja druga pokorisna?
“You must become the change you want to see in the world” -Gandhi
Cheers
Sanja, al’ si uneredila ovaj tekst, bas onako uranski.:D Da nisi slucajno slusala “Dark Side of the Moon” dok si tipkala tekst ’cause you run and you run to catch up with the sun, but its sinking’. Keep On!
Draga moja imenjakinjo,
ja sam prava napustila kada sam bila na trećoj godini fakulteta. Nisam ih nikada završila. Najpre sam se u to vreme bavila novinarstvom, radila sam na medijima (radio stanice) – nevezano za astrologiju… Iako sam se astrologijom i tada bavila kao hobijem.
Kada sam 2000. godine dala otkaz na poslednjem radiju na kom sam radila – imala sam tada 25 god, nastavila sam da se bavim astrologijom. I od tada se samo i jedino astrologijom i bavim.
Veliki pozdrav tebi :)
PS e da, hvala na preporuci.. knjigu ‘Anastasia’ bih volela da pročitam ako jenadjem ovde.. verovatno je ima. :)
Gorida,
u kom smislu sam ga uneredila?
U stvari, ja ni ne znam šta je red, sve je red ako mene pitaš… :)
Синтагма „Razvoj čovečanstva“ употребљена у смислу развоја технологије је заиста злоупотребљена. Колико ли су људи изманипулисани, па не умеју да користе свест, за коју опет, неки социјални кругови имају примедбе… (Ева и јабука… Није била задовољна оним што има? Није хтела да буде послушна?!) А тек злоупотреба жртава и прављење хероја од њих… Сулудо, али кроз векове испешна формула за манипулацију. Да ли си икада помислила да је и Христ злоупотребљен? Вера коју је ширио је прихваћена тек након његовог одстрањења… Па сви они ратови у име вере… А бирање професије која служи само шефу и неколицини је погубно по цело човечанство. Али људи се плаше и плаше… (да, тај проклети страх о коме пишеш… намеће се од детињства!) Не виде други избор… Да живимо у хуманијем друштву па да се пропагирају мисли и идеје обојене врлинама и љубављу према људима, да, било би много боље. Али увек ће постојати похлепни људи који ће све упропастити… Но то не значи да се треба предати! … јер: “Против зла не треба се борити да би се оно победило (јер непобедиво је), већ да зло не би победило нас.”
Odlicni tekstovi (jedan od retkih koje verno pratim),odlican sajt!
Skoro pa kao da sedim i komuniciram sa osobom koju poznajem u nekoj visoj dimenziji.
Sanja,keep up the good work!
Odlican tekst! Svaka cast!
Kao da si mi citala misli,ali bukvalno sam o svemu tome razmisljala ovih dana.
Hoce li se to promeniti? Da li cemo se vec jednom okrenuti jedni ka drugima i vratiti prirodi i prvim vrednostima?
I … to je sve?! Hocu jos !!!! Taman kad smo zaintigirani, i pored gomile lepih informacija, hocemo jos, nastavak serije nesto tipa euforije oko Twin Peaks iz devedestith!
By the way, digresija je cool; nesto tipa Marcel Proust u potrazi za izgubljenim vremenom; nisam citala, ali ima jedan strelac koji cita za mene i imam poverenja u njegov ukus; po njemu Proust ima takav smisao za digresiju da kad se vrati na prekinutu pricu ( tok) ko da nije bilo digresije. U svakom slucaju, meni nije to smetalo. ; )
Apropos moje digresije u tekstovima… ona dolazi iz potrebe da brzo uhvatim i zabeležim nešto što je tren pre spuštanja na papir bilo samo u apstrakciji. Koliko je samo ideja i misli tako otišlo u nepovrat, a u momentu spoznaje bila bih sasvim sigurna da baš zbog važnosti koju je odredjena misao u datom momentu za mene imala – da je nemoguće da zaboravim ‘šta to beše tako bitno’. Jer čim dodje nova misao – za mene bitna ili važna, istiskuje prethodnu, iako silno želim da se i na prethodnu vratim… Zato neke rečenice ostaju neodgovorene, samo u formi pitanja. Kao moj lični proces mišljenja.
‘uneredila’ u smislu ‘brzo uhvatim i zabelezim nesto sto je tren’. ucinilo mi se da je tekst mozda samo proizvod automatskog pisanja, no isuvise je povezan i uheklan. pomalo razoren, ali ipak skupljen. zato napisah i ‘uranski’. wink, wink.
Draga Aleksandra,
Hvala na podužem i sadržajnom komentaru…
Strah koji svako od nas prirodno ima – pogotovo po pitanju egzistencije – je zapravo prirodan. Neprirodno je što je društvo u kome živimo tako ispalo na kraju, da ako te iko ugrožava ti sada nemaš kome da se žališ. Imaš, ali to je samo patrljak istih onih ljudi koji su te ugrozili.
Zato je prevelika ljudska nemoć i bespomoćnost i tu se ama baš ništa ne može uraditi, sem da se bude svestan. I to je zapravo prava psihološka priča o Saturnu u Devici i tom poniženju koji sada čovek oseća. Zato je i dato da baš Saturn u Devici razume stid, razume strah, bolest, patnju i samoću. Zato, od kada je Saturn u Devici i ima više nego do sada otkaza, mobinga, ponižavajućih odnosa prema radnicima, baš tih situacija u kojima je nekada davno Uran pomagao… a kako?
Nekada, kada ‘tehnologija i ovaj navalentni modernizam 21. veka’ nisu toliko ušli u naš život, Uran je u astrologiji prikazivao sve to moderno i napredno, progresivno ali manje u smislu materije – tehnike, proizvoda, a mnogo više na domenu ideje. To je bilo zlatno doba kada se žudelo za razmenom mišljenja, za ratom ideja, za poštovanjem hrabrih ideologa i vizionara, vreme kada je čoveku Uran služio upravo onako kako i treba – budio je u njemu individualnost ogledanu u hrabrosti ideje i vizije. Pa su se onda ljudi udruživali, stvarali organizacije sa ciljem da jedni druge zaštite, da zapravo štiteći se tako oni zaštite ideju koju su usvojili kao ideju od opšteg dobra. Zato je logično što Uran – planeta apsolutnog odsustva komunikacije u smislu potrebe za tim, jer čovek-Uran ima jedino potrebu da komunicira isključivo na nivou ideje, tada postaje više nego ikada socijalno biće. Proizvod nije imao cilj da identifikuje i etiketira ljude, već da ljudima služi.
Medjutim, kako se Uranova snaga sa nivoa ideje vremenom pretopila na nivo materije, što je naročito vidljivo poslednjih deceniju – mi sada više nego ikad vidimo Urana gde god se okrenemo, ovo je doba najveće komunističke partije na svetu zvane FaceBook, doba brzih motora i mašina, sve je instant i brzo, sve je moderno, sve je progresivno, pa koliko se nekada godinama slavilo otkriće nekog naprednog modela tehnike i uživalo, sada im slava traje po nedelju dana – jer u medjuvremenu se pojavljuje moderniji, brži i bolji. Dakle, sve što vidimo oko nas sada je Uran, ali čovek zaboravlja da on nije Uran, sem i dalje na nivou ideje. Kada budemo stvarno leteli, kada iz nas budu visile antene i kablovi – onda ćemo biti! I tada će nas verovatno brzo menjati novim modelima, a biće nas i previše da ćemo umesto imena imati brojeve.
Zato ako uspemo da na nivou ideje, uma, misli, budemo Uran (pobunjeni, napredni, progresivni, individualni – bez povodjenja za mišljenjima drugim, što ne znači da ne možemo imati istomišljenike), a u životu Saturn (prihvatanje patnje, korišćenje svih funkcija koje su nam date, jer za hiljadu godina sa tv shopom iz fotelje i delivery servisima, i svim ostalim tehničkim ‘pomoćnicima’ (?) nećemo imati potrebu da se pomerimo s mesta, sa doživljavanjem i nalaženjem vremena za doživljavanje emocija, situacija, drugih ljudi itd) tada ćemo zdravi i normalni proći kroz sve ovo.
Samo da kazem, da se itekako osjeca ova opozicija u ljudima. Imam konkretan primjer iz svog okruzenja. Bukvalno neki ljudi samo sluze, rade i za sebe i za druge, a to im se ne cijeni, niti vrednuje na bilo koji nacin. Imamo ljude koji primaju platu koju su im kolege zaradile, druge koji primaju topli obrok za dane kad nisu bili na svom radnom mjestu, trece koji su dva mjeseca na bolovanju a nisu nikad donijeli doznake i tako dalje. Nepravda je tako ocita. Ljudi se toliko boje da reaguju. Neki smatraju kako treba cuvati svoje radno mjesto, jer zaboga, kriza je u svijetu, nema posla. A ja zaista ne znam, cemu vise taj posao od koga covjeku pada imuni sistem, ugrozeno mu je zdravlje, jer mu vise pod kozu ne moze tolika nepravda. Sefovi su kriza. Pogresni ljudi na mjestima menadzera. Obrazovni sistem je u krizi. Bitna je diploma, a ne znanje. Bitan je novac i veza, a ne sposobnost. I upravo oni kojih se to najvise tice, upravo oni koje najvise te nepravde pogadjaju, sute, trpe, boluju, samuju, trepere ko listovi, strahuju za svoju egzistenciju i, ono sto je najgore, ne vide sebe u buducnosti. Nemaju viziju ni svijeta ni zivota. I vjera u bolje objesena niz liticu. Strovalit ce se.
Opet, u masi takvih, uplasenih, pojedinci reaguju. Ne mogu da precute. Ne mogu da se prave gluhi i slijepi. Javno izgovore, jasno i glasno se obrate, kome drugom, nego svom sefu, koji je glavni krivac za neljudske i nekorektne odnose. I naravno, ne dobije ni odgovor. Ali taj Sa u Djevici jest svijest o patnji i nepravdi i svijest o ponizavajucem odnosu, ali sto je najbitnije i svijest da se ne bude takav kreten kakav je sef, radni kolega i sl. Ali i da se covjek jednom nauci postovati sebe. Nije pozicija, diploma, slava, novac, ono sto nas cini sretnima. Cini nas sretnima ljudski odnos, zdrava komunikacija, razmjena i razumijevanje emocija, stavova, kolegijalnost, uzajamna pozrtvovanost. Sebicnost, jagma za novcem, gazenje drugih zarad vlastite pozcije, sve ce se to naplatiti jednom.
Jer covjek ce morati stati na stranu covjeka ili ce ovo sve otici u vrazju mater, kako je i krenulo.
Moj Ur je u Sco u 9 u konjukciji sa MC-jem, sekstilu sa Mo (12) i kvadratu sa So (7). Trenutno imam potrebu da sve sto se tice posla unistim, ali disciplinovano nastojim raditi na osiguranju svoje egzistencije i ne napraviti ishitren potez. Ali nisam sigurna da li cu moci toliko dugo cekati. Jer dan je postao godina.
Predug kometar, znam, ali tekst me dodatno motivisao.:)
Hvala za inace odlicne tekstove!
Vera u razvoj covecanstva analogna je veri u Mesiju ili u medjunarodni komunizam. Vera u razvoj jeste mit, puilula za umirenje onih bednika koji svakdnevno odlaze na posao (ukljucujuci i mene).
POgledajte onu sliku fabrike u kini dok se divite svojim nike patikama.
Svi konstatujemo da smo otudjeni,da nam nedostaje ljubavi i emotivnog odnosa,a nista ne preduzimamo da se to promeni.Zasto?Ako je odgovor u planetarnom uticaju,ima li nacina da mu se odupremo i kako?Zahvaljujem vam na inspirativmom i strucnom objasnjenju uticaja neba na drustvene dogadjaje i molim za astroloski lek za navedene bolesti drustva.Velika pohvala za originalnu analizu sa zeljom da nastavite u istom stilu.
Draga Dušice,
univerzalni lek ne postoji. Pogotovo kada je reč o onome što je neko lepo nazvao ‘duh vremena’. Vreme je takvo i ide svojim tokom i tu niko od nas ne može ništa da promeni. Ne postoji skretničar koji će preusmeriti stazu.
Tako da kada već moramo biti u tom toku, iz razloga koje sam navela na početku teksta ‘Godišnji horoskop’ (da bismo shvatili ko smo)ostaje nam još samo cilj da nastojimo da budemo svesni svega. Pa kada vam se učini da ste se robotizovali i odljudili, a vi se onda brzo prokrvite i uljudite, socijalizujte emocijom a ne prisustvom, aktivirajte svaki deo sebe, svoje mišiće, kosti, osećanja, pustite sebe da doživite život isto onako kao što su vaši praoci…
Juče sam gledala animirani film ‘Wall-E’. Preporučila bih ga iskreno kao idealnu ilustraciju uz ovaj moj tekst. Radnja je smeštena 700 godina unapred, u nekoj budućnosti. U medjuvremenu, Zemlja kao planeta je postala toksična i opasna za život i na toj planeti nema više ljudi. Tu je samo jedan majušni robot koji pakuje otpatke i skuplja stvari koje su ljudima nekada značile i imale emotivnu vrednost (sijalica, Rubikova kocka, najlon sa puckalicama, stari filmovi, jedan Zippo upaljač…) A ljudi, oni su na vasionskom brodu ‘Axiom’ gde je sve moderno i tehnološki razvijeno do maksimuma, čak dotle da oni više nikada ne moraju da ustanu iz kreveta. Radjaju se u krevetima i tu ostaju jer ih milion različitih robota služi. Žive u iluziji života, preživljavaju a ne žive, no kako ne znaju za drugo – ni ne slute ko su jer ne znaju ništa o svojim precima (što je današnji čovek). Kako se vekovima nisu dizali iz kreveta, udovi su im zakržljali, i oni ne umeju da hodaju… i tako dlaje… pogledajte, nećete zažaliti. :)
Da samo dodam ,da je taj Saturn u Devici, mene bas naucio pameti. Jer sve vreme je u opoziciji{ izvinite svi ali ja sam laik ,ali volim astrologiju} sa Uranom iz Riba ,koji meni u natalnoj karti je Osma kuca ,gde mi se nalazi {natalno} i Mars ,koji je na 29 stepenu Riba, a zar ne vazi za Mars u Ribamma ,da je bas los ppolozaj tj u padu?
I da li neko zna , koji znak je Jura Stublic iz grupe Film ? To me zanima zato sto sam ,pre 3 dana bila na njihovom koncertu, i bas sam ubedjena {ne znam zasto} da je Strelac , kao Kit Richards iz Stonsa !?
Zanimljivo da na netu stvarno nema podataka o Juri Stubliću.. ako saznam – javiću ti.
Sanja može samo jedno usmjerenje?
naime, uskoro (1.8.2010.) na nebu će se oformiti T-kvadrat Uran, Saturn, Pluton (apex)
kakve boje će biti ta energija i što očekivati iz tog T-kvadrata, obzirom da pluton sjeda na moje sunce u tom razdoblju :(
Giuly,
nesto malo sam o tome zakacila u prici o Godisnjemn horoskopu za 2009.
Uskoro ide prica o Saturnu u Vagi, i kroz taj tekst cu obraditi veliki deo i ovoga o cemu pricas. :)
pozdrav
Ovih dana u Hrvatskoj desila se strasna tragedija, kada je moderan voz (Uran) iskocio iy dotrajalih, i starih sina (SA)… o tome pricam. O toj nesinhronizovanosti brzine tehnololgije i njenog ociglednog napretka sa onim sto mi u svojim resursima imamo i sto posedujemo. A ko placa? Pa, ljudi. Uvek samo ljudi.
Tako mi je milo sto se konacno osjecam kao svoj na svome citajuci ove tekstove..svi dubokooooooo,u nekoj zadnjoj fioci mozga skrivamo takve misli,s tim sto nisu svi dovoljno hrabri da se suoce,da vide sto je ispod “ledenog brijega”.Mislim da je strah od promjena ono sto nas tjera da zatvorimo oci na sve i svasta oko nas,da postanemo obicne marionete,lutkice na upravljac.Pitam se zasto neko vec ne smisli mehanicko srce (mada ne sumnjam da nije vec izmisljeno)da konacno zatvorimo kapije svega sto je ljudsko u nama i da se konacno posvetimo tom razvoju i tim papirnatim tvorevinama koje zovemo novac.Da li je iko izvagao sta nam je zapravo tehnologija dala,a sta oduzela;mislim da bi tasovi def.prevagnuli u korist ovog drugog!Po struci sam biolog,pa nekako najvise patim zajedno sa prirodom od bolesti zvane-savremeno doba i homo sapiens-a…..Ljudi se plase drugog potopa a ne znaju ce nastradati od sopstvene ruke..voda,hrana,vazduh,zemlja…sve je otislo u nepovrat,a mi se se brinemo koliko cemo novca zaraditi za buduce generacije,za djecu,za djecu nase djece…ali nema brige oko toga hoce li ta djeca moci bez vode,bez kiseonika…ne,to ce sve fabrike da proizvedU))!!
rezignirana vaga-skorpija
Draga Sanja,
hvala, od kako sam otkrila tvoju stranicu, lakše mi je, razumijem mnoge stvari i nosim se sa životnim situacijama. ova priča o saturnu i uranu (ja sam vodolija/lav) je toliko životna da je to nevjerovatno. Ne mogu dočekati nastavak – Saturn u vagi…
Sanja,
naslusala sam se dosta kvazi astrologa dosad,al ti si nam dobar pokazatelj da postoje pravi ljudi koji mogu sebi da daju za pravo da se nazovu astrologom i da pricaju o astologiji kao nauci.Mozda nije umjesno,ali ja bih napravila digresiju od teme,jer me strasno interesuje tumacenje jedne stvari-pluton,venera i merkur u skorpiji???,pritom 12.kuca????Ako bi mi dala kratko tumacenje bila bih ti jako zahvalna…
Mishljenja sam da je Uranu najtezhe u Biku, na Zemlji, jer je upravo u izgonu, Uran to zna, zato i povredjuje tog Bika, kreche se u svim smerovima, zashto?
Da li je neko od vas radio u fabrici vocha? Preporuchujem da odete, razmislite, mozhda se i zaposlite na neko vreme, udjete u tok kojim voche putuje trakom, neprekidnim nizom…
Shta to znachi?
Ukoliko proverite, videchete da tamo rade uglavnom osobe sa bitno postavljenim Bikom, koji zhive u jednom privatnom snu, lucidni, na mestu egzaltiranog zhivota..
A Uran, besmrtni, vidi sebe, kako ipak daje za zhivot, daje za Bika, i umire za Zemlju, ljude, zhivot.. Bunt i suze, besmrtnost, da..
Ako Uran promashi, sve je promasheno, a Univerzum jednostavno nije glupo, ignorantno biche, pa tako ni nevina Zemlja, jedna jedina, nasha, nije sama, shto Uran prechesto dozvoli sebi da je tako kako on hoche da jeste, a ne kako jeste..
To je proces, bolan, prelep.. Nema promashaja, ne postoji..
Zhivot nije promashaj, tako je jednostavno, sudjeno..
Jer, Gea je ipak stvorila Urana, ne on nju !
To se vidi iz stepena egzaltacije Venere u znaku Riba, chiji je vladar, pak, egzaltiran u Vodoliji, a Uran zna..
da, sve je povezano.
a astrologija je čak najlepša kada otkriva tu celinu i povezanost svega.
od prvog traktora na selu i mehanizma u fabrikama voća do gajenja u veštačkim uslovima. “zemlja ‘obogaćena’ uranijumom.” ovo mislim metaforički.. da je urana sve više u simbolici.
u rekama je egzaltirao i podigao hidrocentrale, dobili smo struju. vodene turbine daju potencijalnu energiju vode koja obrće generatore. ali to su obnovljivi resursi, stalno umire i stalno se radja, neuništiv i egzaltiran.