Homo colericus

Sklona sam ovih dana da nalazim opravdanje za sve. Za druge ljude najviše. Neko bi to nazvao razumevanjem, jer pre nego što bih zapenila, iako mi dignu pritisak, kroz glavu mi prodje ko su, kakvi su, sagledam ih u trenu uzduž i popreko i bude mi nekako teško da ih krivim, napadam… Lakše mi je da ih pustim, da promenim temu onda kada znam da sa odredjenim osobama svaki dalji razgovor je gubljenje vremena i energije. Ostavim ih da misle šta god hoće da misle. Ali ima i onih dana kada mi je jezik kao ibarska magistrala i kada se ne libim da svima lepo kažem šta imam, i tada obično budem previše direktna obzirom da su mi taktika, diplomatija i strpljivost nestali u akciji…
E tih dana, nalazim opravdanja za sebe.

Bar se setim M. Tvena, čupavog genija, koji je jednom rekao: