O znaku Ascendenta (Goran Milekić)

image: “Ascendant” © Obra Kalla Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika

.

* radi lakšeg razumevanja teksta, Ascendent se odnosi na “podznak”, a sunčev znak na “znak u kome ste rodjeni”….

Ascedent (podznak) je bitak horoskopa, bitak sveobuhvatnog, bitak opšteg mikrokosmosa. On je jedna opšta posebnost, no ipak posebnost, jedno individualno biće, od sveg i u svemu opštem najindividualnije. Ako je sunčev znak, nosilac ega, kroz volju, čoveku blisko i prepoznatljivo “ja”, onda je Ascendent jedan dublji, skriveni, sasvim očigledan, a za mnoge tajan, identitet ega, identitet čovekovog mikrokosmosa. On je uvek, ona suštinska i nepromenljiva potreba u čoveku, on je karakter samog karaktera i gotovo uvek, jedno neumoljivo biće unutar njega, čije potrebe on mora slediti, živeti i proživeti.

I šta god da čovekova ćud i karakter volje, koji u Suncu žive, spolja o njemu govore, ipak je Ascendent osnovni bitak suštine čovekove psihologije, kog volja, naročito kada je mlada, potiskuje, a ličnost od sebe skriva. Uvek je tako, kada su različiti interesi i potrebe ova dva znaka, pa zato je baš Ascendent, u svome karakteru, ono prvo, što čovek o sebi otkriti mora, a što volja čovekova, sasvim često, ne želi da prihvati.

Tako i čovek, kroz Sunce, spoljni ego svoje volje, ne nazire svoju osobenost, svoju srž, kičmu dubljeg karaktera, svoje prvo, a ipak suštinsko, sasvim intimno – ja. No, potrebe koje Ascendent stvara i neumoljivo nameće čoveku, su duboka istina o njemu, od koje se ne može pobeći, što čovek, naravno, vremenom i ne želi. I baš zato, prvo suočavanje sa njim je čas, u kom se radja čovekova svest o svom nepromenljivom bitku, čas, u kome otkriva biće svoje osnovne potrebe, koje će nadalje živeti. Čovek se može odreći sunčevog znaka u vremenu, sem onda kada samo Sunce on nije, ali ne i bića Ascedenta, pa bez obzira, je li on biće ljubavi ili snage, snova il razuma, i bez obzira, krije li u sebi neutoljivu glad za učenjem, ili energiju koja želi da osvaja svet, čovek ga slediti mora. I za čoveka, vrlo često, u vremenu, sve ono što je njegova volja, postaje da biva manje važno, a sve više ono, što je karakter Ascendenta.

Ascendent nadalje, postaje čovekova tajna ljubav, tajna ispovest nežna, sem onda, kada potrebe sunčevog i ascedentnog znaka nisu iste ili srodne.
Svoj spoljni lik je stvarao čovek u očima drugih, uvek ili najčešće kroz znak Sunca, baš zato, što ga drugi vide onako, kakav je karakter njegove volje, koji mora biti vidljiv, kakav god bio, poput sunca na nebu. U vremenu se radja intimnost nežna i gotovo zakletva verna, da baš toj neumoljivoj snazi potreba Ascendenta, kakve god da jesu, veran do smrti bude. I zato, sasvim često, Ascendent, te dispozitor njegovog znaka, zajedno sa ostalim elementima, sa kojima je u kosmogramu vezan, čak i vokaciju odredjuju, a ako ne nju, uvek san o onome što čovek intimno želi biti, o onome što jeste.

Ne samo što je karakter Ascendenta čovekova osnovna potreba, već je on jedno biće unutar čoveka, kojem on, u vremenu, poklanja sve svoje ambicije, snagu i volju. Uvek ambicija, snaga i volja Ascedentu služe njegovim potrebama, pa će zato ovaj, s početka, tajni bitak, koji alter ego postaje, biti baš ono biće, koje će slavu ambiciji čovekove volje dati. Individualnost i posebnost, najčešće ne žive u Suncu, već u znaku Ascendenta, u njegovim potrebama, kojih se čovek ne može odreći, jer su njegove potrebe uvek prve, osnovne, suštastvene, nezaobilazne i duboko istinite. I zato je Ascendent istina o čoveku, prvi posebni, pa osnovni bitak individue svake. Njegova potreba je osnovna čovekova potreba, istinska i duboka, pa, šta god dalje čovek o sebi otkrivao, na kraju će videti da je on Ascendent sam. I zato, u sveobuhvatnom smislu, biti veran sebi, sad znači, biti veran prirodi i osnovnim potrebama, koje znak Ascendenta čoveku daje. Prihvatajući njega, čovek prihvata svoju osnovnu potrebu, svoje biće. I zato, njegovo neprihvatanje, nije samo nekakvo bekstvo od sebe, već duboko neprihvatanje života, karaktera i potreba, kojima se, ma kad, posvećen, vratiti mora.

Goran Milekić (Astropsihologija)