‘Preko trnja do zvezda’ – moje iskustvo

Moja Lola, žena uz koju sam rasla, kaže da bih kao dete došla iz vrtića i postavljala lopte u krug objašnjavajući kako se planete kreću. Možda sam još tada krenula putem kojim se ređe ide. Jer, u ono vreme, nije bilo baš poželjno, omiljeno, niti popularno krenuti stazom astrologije. Kako sam tada živela u gradu u kome je bilo nemoguće nabasati na knjigu iz ove oblasti, i u vremenu kada je u novinama rubrika dnevnih horoskopa nosila naziv „Rezervisano za sujeverne“, ono malo što sam imala čitala sam i po deset puta, ni ne sluteći da će mi se tako rečenice, kasnije moga učitelja, duboko urezati u pamćenje.

Prva knjiga koju sam našla, i to u komšiluku kod jedne udovice, bilo je neko hrvatsko izdanje Sanovnika sa posebnom sekcijom ‘Horoskop’ gde sam prvi put videla astrološke simbole. Sećam se koliko sam bila željna da što pre naučim da se izražavam simbolima, i umesto Jarac, Mars, Strelac ispisujem njihova obeležja. Osećala sam se kao da sam progovorila nekim novim jezikom. Iako sam već naučila kako se radi natalna karta, kako se računa i crta, postupak sam ponavljala na već datim primerima iz knjige, jer svoje Efemeride (knjiga-tabela sa položajima planeta) još uvek nisam imala. Nego bih dan za danom, pune četiri godine još, čitala ono što već znam napamet, o svakom znaku, svakoj planeti i čekala…

Odlazim za Beograd 1993, živim kod sestre od tetke, i iako studiram prava, ona (starija od mene 13 godina) gleda me kako opčinjeno gutam nove brojeve „Horoskopa“ i prva počinje da me sluša. Zanimljivo joj kako iako bez isksutva povezujem iz svega pročitanog profil, sliku neke osobe, ali i dalje sve bez ijedne urađene natalne karte. To je bilo vreme kada se živelo na papiru i olovci uglavnom, bez kompjutera i Interneta… i dolazi jednom ona sa posla i kaže mi: „Našla sam ti Efemeride!“ Možda je taj trenutak bio jedan od najsrećnijih u mom životu… Iskopiraće mi ih u pošti, gde je radila, a ja za uzvrat da uradim horoskope i malo protumačim njenim koleginicama, tako su one tražile… I da, to su bili moji prvi urađeni horoskopi potpuno nepoznatim licima, a za uzvrat u rukama mi je bila kopija “Liber Stelarum” sa efemeridama.

Svako novo zaljubljivanje me je samo sve više uvlačilo u astrologiju. Svaka nova osoba u mom životu je bila samo jedno prozorče kroz koje sam virila u zvezde. I sve je više bilo zainteresovanih, iako mi ni na kraj pameti nije bilo da ću se ikada time profesionalno baviti. Život u studentskom domu na Košutnjaku je tek bilo pravo iskustvo, mislim da nema sobe u kojoj bar jednom studentu nisam radila horoskop. Opet, sve drugarski, kao da ćaskamo, nesvesna da time zapravo stičem svoja prva prava iskustva koja su potrebna za rad na relaciji astrolog – klijent. I tako… godinama.

Usput, ostvarujem još jedan svoj san da ‘radim na radiju’, uživam u toj ‘radioaktivnosti’ – i dalje ubeđena da je astrologija samo hobi, ljubav, dok na radiju radim jutarnji program, beogradske vesti, reporterišem…

Da ne dužim priču, iako su mi uvek zanimljivi moji počeci, opet sticaj okolnosti, opet taj Uran koji uvek deluje iznenadno, koji sve preokrene i obrne kada se najmanje nadam, namestio mi je 1999. horoskop koji je osoba kojoj sam radila insistirala da plati.

Znam zašto pišem sve ove detalje. Verujte, za nekog ko se samo amaterski bavi astrologijom, ma koliko horoskopa da je uradio do tada, nema veće prekretnice od tog trenutka kada treba da preseče i počne da naplaćuje. Sve se nešto taj trenutak odlaže. Mislimo svi, „neću nikada da naplaćujem, to je samo moja zanimacija“. Ne kažem da nema i onih drugih kojima to nije problem, ali ja znam da svako ko prolazi kroz ovu moralnu, intelektualnu, svakakvu dilemu, ima i znanja i savesti.
Jer astrologijom se baviti i imati savest čistu, moguće je samo ako je budući astrolog najpre na muke sebe stavio u želji da da maksimum, da se slike iz horoskopa u realnosti objave, testirajući tako i sopstvenu veru u ovu veštinu.
Još tada sam naučila: kada si siguran – prorokuj! Kada nisi – pitaj!
I danas, radeći svakodnevno horoskope držim se toga.

Prorokovati, reći šta će biti, moguće je iz horoskopa. Ali ne otvara se svaki horoskop isto. Pa tamo gde slika nije dovoljno jasna, tu klijent pomaže uvek ako ga pitate. Posebno je to bitno za početke, kada iskustvo nije dovoljno veliko da se sa sigurnošću nešto tvrdi čak i onda kada klijent odmahuje glavom. Osim ovoga, bitan je faktor obrazovanja, opšte informisanosti – jer kada je preko puta vas neko ko je inteligentniji, obrazovaniji – male su šanse da ćete fascinirati tu osobu, da će vas doživeti onako kako ste želeli. Zato su na početku najbitniji baš ti horoskopi koje radimo prijateljima, onima koji su kao mi. Što je opasniji klijent, teži – to se od astrologa traži da da više znanja – ali ne samo astrološkog. Zbog toga tek kasnije, na red dolaze klijenti ‘zlata vredni’ koji će i vas obavezati na intelektualnost, konstantno obrazovanje, mudrost, psihološku spoznaju sebe pa drugih, mudrost koja se stiče konstantnom dijalektikom, jednim neprestanim razgovorima i filozofiranjem sa samim sobom, a bez svega ovog – astrolog više liči na gatare nego na astrologa.

Jer, astrologija je spoj logike (astrolog mora promišljati na pravi način, mora znati kako da postavi sam sebi pitanje kada nešto vidi u horoskopu), i onog što ljudi zovu „intuicijom“ a zapravo je samo „zipovano“ iskustvo više stotina ili hiljada odradjenih karata koje su duhu dale potrebnu viziju da veruje u ono što vidi.

U svom radu držim se Natalne astrologije, takozvanih životnih horoskopa. Do sada sam uradila više hiljada horoskopa, ali najbitnije od svega, uzbuđenje i radost, ali baš prava radost uvek kada uzmem u ruke već raspadnute Efemeride, ili otvorim neku novu kartu, isti je kao onog dana kada sam po prvi put vukla slobodnom rukom krug sa planetama.

Astrološke aktivnosti:

• Astrološka škola doajena domaće astrologije Gorana Milekića

• Odslušala sam predavanja mnogobrojnih domaćih i stranih astrologa, pohađala astrološke radionice kojih danas ima 20 puta više nego devedesetih, u vreme bugarskih diskova i kopiranih knjiga.

• Radila sam i kao medijator, spajala astrologe, dočekivala ih sa raznih strana, pravila astrološke skupove, insisitirala na druženju – jer je prelepo kada u takvom društvu i uz dobru muziku dočekate zoru… ali toga više nema. Pekićevi Skakavci su pojeli godine za nama, a astrolozi se otuđili do krajnjih granica. Svi. Pa i ja…

• Poslednje čega se sećam iz tog doba astro-komunizma, bilo je osnivanje Asocijacije Balkanskih astrologa i priprema prve naše Medjunarodne konferencije, u čemu sam i sama dala doprinos kao jedan od osnivača.

• Uporedo me je oduvek interesovala i psihologija.
  Pohadjala sam početnu edukaciju Geštalt psihoterapije, učestvovala na različitim psihološkim radionicama (sa elementima psihodrame), i ovakve aktivnosti su prisutne i danas.

• Profesionalni rad sa klijentima počinjem od 1999. godine do danas. Od 2007. uvodim kurs astrologije za početnike, paralelno pišem astrološke članke za sajt ili časopise.

• Da bih i ja kao astrolog mogla da budem ravnopravna i pravopravna gradjanka sa socijalnim i zdravstvenim, 2009. godine osnivam Astrološko savetovalište, kao astrološku agenciju. Doduše, pod šifrom delatnosti koja se odnosi ‘na sve prethodno ne pomenuto’. Kako god, mali korak za astrologiju da udje u Agenciju za privredne registre, i raskine sa etiketom šarlatanstva i pseudonauka.

• Umesto diplome koju – nemam, imam Goranovu posvetu koja mi je dala veru ali i odgovornost da njegovu viziju mene kao astrologa održim vrednom onoga što je napisao:

"Sanji, u koju mi ne beše teško da verujem, jer je ona vera sama i dovoljna, perfektna da do neslućenih visina saznajnih stigne pa se nastani. S' verom u njenu mudrost, duhovnost, misiju, malobrojnu medj' djacima mojim... Goran Milekić, 12. 8. 2002. Beograd