Film, ‘Mletački trgovac’

Ne znam kada sam prvi put “čula” Šekspira. Znam kada sam ga zavolela. Bilo je to onda kada me je moj učitelj terao da za njim ponavljam, polako i obavezno tiho, reč po reč:

“There are more things in heaven and earth, my Horatio, than are dreamt of, in your philosophy.” (kod nas nešto skromnije prevedeno: “Ima stvari na nebu i zemlji o kojima naša mudrost ni ne sanja”)

Jedno vreme sam volela da ponavljam neke njegove citate, nadajući se da ću ih zapamtiti zauvek… činilo mi se divnim što me neko tako lako može naterati na suze, na strast, na snagu i nemoć ljudskog bića istovremeno. A onda su došle godine kada se Šekspir izgubio iz mog vidokruga. Ne mogu da kažem ni da sam ga tražila. Prožimao me je onaj čudan osećaj istovremene ljubavi do obožavanja i bespomoćnog besa, jer ništa nije ostavio skrivenim. Svaka njegova drama je ceo svet i sada, 400 godina posle. Ceo svet. Svi ljudi u svim vremenima. On je znao kako je biti oni. Kako je biti ja.

Večeras izlazimo iz bioskopa. Posle Otela, Hamleta, Sna letnje noći i dr, na red je došla filmska verzija drame “The Merchant of Venice” (Mletački trgovac). Ne pitajte koliko traje. Ne znam, jer je film remek delo. Kasting odličan, Al Pacino u ulozi Shylocka, Jeremy Irons kao Antonio, mladji Fiennes kao Bassanio i Lynn Colins u ulozi mudre Porcije. Tuckwood je bio rasprodat, smrzli smo se u Kozari, te gledajte da je zaobidjete! Ja ću morati još jednom da uronim u bioskopsko platno, te planiram da film pogledam ponovo ovih dana. Za kraj, dva citata iz filma, jedan sa početka,

Antonio (Jeremy Irons):

“I hold the world but as the world, Gratiano,
A stage where every man must play a part,
And mine a sad one.”

I jedan sa sudjenja…

“If you prick us, do we not bleed? If you tickle us, do we not laugh? If you poison us, do we not die? And if you wrong us, shall we not revenge?”

- Shylock (Al Pacino)